Хипи покрет је корен интернета

Много више него средство за комуникацију и информисање, интернет представља посебан облик политичке активности, тврди Доминик Кардон, француски социолог и истраживач, аутор књиге „Интернет демократија”, која је објављена и код нас у издању „Фабрике књига”, у преводу Душка Витаса. Поводом тога, а у организацији Француског института, аутор је недавно, са Дејаном Илићем, учествовао у дебатама о овој теми у Београду и Новом Саду.

Кардон сматра да интернет има велики утицај на демократију, који превазилази одредницу представничке демократије где грађани дају свој глас за одређене представнике у влади. Другим речима, он не верује да је интернет демократија у смислу гласања за демократију, већ тврди да је веб права лабораторија демократских искустава на планетарном нивоу.

– На интернету не можете да доносите одлуке као што убаците листић у гласачку кутију приликом гласања, али отварајући врата полемике све већем броју учесника он обнавља могућности критике и акције – каже Кардон. – Он на чудесан начин проширује јавни простор и мења саму природу демократије, дајући могућност грађанима да се организују а да не морају то да провлаче кроз институције.

О дигиталној револуцији треба пре свега размишљати, а не величати је или обезвређивати, каже Кардон, који за себе тврди да заступа оптимистички став. Интернет је добра ствар и заслужујемо га, тврди он, наглашавајући важност историје инетрнета.  

Тачно је да су интернет измислили амерички војници шездесетих година за војне потребе, али постоји још једна, важна историјско-културна димензија, истиче Доминик Кардон. Према његовим речима, није наивно што је интернет измишљен у Калифорнији у време контракултурних дешавања.

– Хипи покрет је корен интернета – каже он. – Оснивачи интернета су уградили контракултурни дух хипи културе у интернет. Американци су хтели мрежу која је глупа у центру а паметна на периферији. Крајем седамдесетих година појавили су се персонални рачунари који су својим корисницима омогућили да креирају своје профиле. Већина иновација на интернету дошла је одоздо на горе, а не из центра. „Гугл” и „Фејсбук” су смислили студенти, а „Википедију” је основао човек (Џими Вејлс) који је прво имао портал за претраживање са „садржајем за одрасле”, дакле човек који је хтео да постави порнографију на интернет.

Пошто је интернет изведен из контракултуре, укорењен у контракултуру, нове технологије су донеле потпуно нов однос према јавном простору. Појединац је у центру и повлашћен. Они који нису могли да постигну ништа у представничкој демократији, то су учинили виртуелно. Актери јавног простора још од 18. века су новинари и издавачи. Тај простор је скуп и за њега је карактеристично да се информација прво филтрира, па тек онда објављује. Кардон наводи енглески израз „гејт кипер” (чувар врата), који је синоним за тај процес. Данас, међутим, имамо обрнут процес, у коме се информација прво објављује, па тек онда филтрира.

– Критичари инернета, који истичу како се ту може наћи пуно глупости, заборављају на тај процес који се данас догађа, у коме се информације прво објављују па тек онда филтрирају – објашњава Кардон. – „Гејт кипери” више нису личности као раније, већ људи који дају „лајк”. Реч је, дакле, о новој повезаности која није постојала пре интернета. Раније су се информације са телевизије и из новина задржавале у социјалним срединама. Сада интернет зближава та два јавна простора, доносећи значајну трансформацију јавног простора. Пример је „арапско пролеће” у Тунису 2011. Људи су у тој комуникацији посредством интернета имали храбрости да кажу нешто за шта нису имали храбрости у директном говору.

На интернету свако може да исправи свакога, не постоји шеф који би могао да пресече дискусију, нема већине која може нешто да пресече кроз гласање, од тога се бежи, додаје Кардон. Иако инсистира на томе да није критичар интернета и да је и даље оптимиста, он признаје да су ризици трошења тог пионирског подухвата већи што је више људи и интереса, а то је управо оно што се дешава данас.  

Не верујем у непосредну демократију и зато инсистирам да интернет неће променити демократију – тврди Кардон.

– Технички, то је и даље јако сложено. Али оно што је предност интернета и што је у сржи пионирске културе, јесте да можемо да мењамо друштво иако нисмо на власти. Не морамо да имамо институције.

Интернет је ослободио индивидуалност и то је велика предност, јер је слобода појединца једна од темељних сила. Али није кључно питање да ли нас интернет ослобађа, каже Доминик Кардон, већ шта да радимо са интернетом ако смо слободни? Да ли је то најбоље могуће коришћење слободе коју имамо?