Откочимо гиљотину прописа

Није лако дати објективну процену шта нам је било најтеже да остваримо у сталном дијалогу са властима Србије, јер то зависи од критеријума које користите, али навео бих, као пример, допринос Савета страних инвеститора пројекту ,,гиљотина прописа” чији је циљ био укидање непотребне бирократије. Уложили смо велики труд у тај пројекат, а постигли смо делимичан успех, рекао је у интервјуу за наш лист Костин Борк, председник Савета страних инвеститора одговарајући на питање шта им је у минулој деценији било најтеже да „прогурају“ код наших влада.

Како то изгледа у процентима? Шта кажу ваше анализе?

Савет је активно подржао пројекат „гиљотине прописа“ тако што је дао више од 120 предлога за отклањање административних баријера. Од 2009. године, када је пројекат започет, владе су усвојиле 60 одсто наших предлога, али су у пракси спровеле само једну трећину од ових препорука.

Има ли нечег што су власти учиниле више од онога што сте предлагали?

Има. Наравно. Нова влада, ако се још таквом може називати, показала је отвореност за дијалог и организује консултације о свим значајним законима. Захваљујемо на пруженим могућностима да будемо део тих консултација. Друго, влада је почела да препознаје приоритете Савета који се односе на пословну климу. Најавила је или спровела измене у четири приоритетне области које су за нас значајне: општи правни оквир; пореска регулатива; радноправно законодавство и инспекције. Конкретан пример за мој први став је позитивно искуство које Савет има у сарадњи за унапређење Закона о привредним друштвима. Од 2010. године, када смо дали више од 200 предлога амандмана на Нацрт овог закона, од којих је 40 одсто усвојено, и даље имамо консултације о његовом спровођењу као и о даљем унапређивању његовог садржаја.

Јесу ли локалне и друге власти у Србији склоне корупцији? Каква су ваша искуства о том савременом злу?

Корупције, нажалост, има свуда и Србија није изузета од ове лоше појаве. Савет је препознао значајне напоре нове владе на почетку мандата у борби против корупције. Наш став је, да је поред започињања истраге за посебне случајеве, од суштинске важности увођење системских оквира и капацитета за праћење, идентификацију и спречавање коруптивног понашања на свим нивоима власти. Усвајање нове анти-корупцијске стратегије у влади ове седмице више је него позитиван сигнал у том смеру.

Да ли је, на основу ваших искустава у последњих неколико година, убрзано издавање разних дозвола на чију сте спорост стално указивали?

Поступак издавања грађевинских дозвола још увек није довољно транспарентан, дуго траје и оптерећен је бирократским процедурама. Главни проблем у издавању грађевинских дозвола и даље лежи у чињеници да за већи део грађевинског земљишта не постоји усвојен одговарајући плански документ који представља предуслов за добијање локацијске и грађевинске дозволе. Постојећа законска решења нису се показала ефикасним у подстицању надлежних органа да благовремено израде и усвоје потребне планске документе. И поред многобројних најава да ће се, у циљу олакшавања и скраћивања бирократских процедура организовати тзв. one-stop-shops за инвеститоре, ова идеја још увек није спроведена.

Да ли има предлога Савета на које се све владе Србије у минулих десет година нису ни осврнуле? Који су, ако их има?

Континуирано смо истицали да су системске реформе потребне због оздрављења привреде, а не да би се задовољиле само наше сугестије. Да би се то остварило на одржив начин, Србија мора да прође кроз свеобухватне реформе: да покрене решавање актуелних структуралних недостатака, заврши процес приватизације, унапреди структуру и механизме јавних финансија и да створи ефикаснију државну администрацију. То је од великог значаја. Ова препорука је још увек актуелна. Сматрамо да би било важно да је влада размотри по хитном поступку у току актуелних мера за јачање буџетске и финансијске стабилности. Најављене су неке позитивне иницијативе у овом правцу али остаје да видимо које ће конкретне мере бити предузете.

----------------------------------------------

Ко пише „Белу књигу”

Савет страних инвеститора је веома поносан на чињеницу да сваке године у протеклих десет година припрема и објављује своје препоруке за унапређење пословне климе на транспарентан начин – путем публикације која се зове: ,,Бела књига”. Ова публикација прати регулаторна кретања из године у годину и покрива све значајне сегменте регулаторног оквира. Пишу је чланице Савета кроз велико ангажовање читавог чланства како би осигурали да изнети ставови заиста представљају ставове већине. Како бисмо пружили подршку реформама, од 2011. године уведена је табела која представља преглед реализације препорука из „Беле књиге”. Имамо континуиран отворен дијалог са свим српским владама и већина наших предлога је била разматрана и о њима се разговарало, али понекад је дугачак пут од разматрања до прихватања и примене у пракси.