Otkočimo giljotinu propisa

Nije lako dati objektivnu procenu šta nam je bilo najteže da ostvarimo u stalnom dijalogu sa vlastima Srbije, jer to zavisi od kriterijuma koje koristite, ali naveo bih, kao primer, doprinos Saveta stranih investitora projektu ,,giljotina propisa” čiji je cilj bio ukidanje nepotrebne birokratije. Uložili smo veliki trud u taj projekat, a postigli smo delimičan uspeh, rekao je u intervjuu za naš list Kostin Bork, predsednik Saveta stranih investitora odgovarajući na pitanje šta im je u minuloj deceniji bilo najteže da „proguraju“ kod naših vlada.

Kako to izgleda u procentima? Šta kažu vaše analize?

Savet je aktivno podržao projekat „giljotine propisa“ tako što je dao više od 120 predloga za otklanjanje administrativnih barijera. Od 2009. godine, kada je projekat započet, vlade su usvojile 60 odsto naših predloga, ali su u praksi sprovele samo jednu trećinu od ovih preporuka.

Ima li nečeg što su vlasti učinile više od onoga što ste predlagali?

Ima. Naravno. Nova vlada, ako se još takvom može nazivati, pokazala je otvorenost za dijalog i organizuje konsultacije o svim značajnim zakonima. Zahvaljujemo na pruženim mogućnostima da budemo deo tih konsultacija. Drugo, vlada je počela da prepoznaje prioritete Saveta koji se odnose na poslovnu klimu. Najavila je ili sprovela izmene u četiri prioritetne oblasti koje su za nas značajne: opšti pravni okvir; poreska regulativa; radnopravno zakonodavstvo i inspekcije. Konkretan primer za moj prvi stav je pozitivno iskustvo koje Savet ima u saradnji za unapređenje Zakona o privrednim društvima. Od 2010. godine, kada smo dali više od 200 predloga amandmana na Nacrt ovog zakona, od kojih je 40 odsto usvojeno, i dalje imamo konsultacije o njegovom sprovođenju kao i o daljem unapređivanju njegovog sadržaja.

Jesu li lokalne i druge vlasti u Srbiji sklone korupciji? Kakva su vaša iskustva o tom savremenom zlu?

Korupcije, nažalost, ima svuda i Srbija nije izuzeta od ove loše pojave. Savet je prepoznao značajne napore nove vlade na početku mandata u borbi protiv korupcije. Naš stav je, da je pored započinjanja istrage za posebne slučajeve, od suštinske važnosti uvođenje sistemskih okvira i kapaciteta za praćenje, identifikaciju i sprečavanje koruptivnog ponašanja na svim nivoima vlasti. Usvajanje nove anti-korupcijske strategije u vladi ove sedmice više je nego pozitivan signal u tom smeru.

Da li je, na osnovu vaših iskustava u poslednjih nekoliko godina, ubrzano izdavanje raznih dozvola na čiju ste sporost stalno ukazivali?

Postupak izdavanja građevinskih dozvola još uvek nije dovoljno transparentan, dugo traje i opterećen je birokratskim procedurama. Glavni problem u izdavanju građevinskih dozvola i dalje leži u činjenici da za veći deo građevinskog zemljišta ne postoji usvojen odgovarajući planski dokument koji predstavlja preduslov za dobijanje lokacijske i građevinske dozvole. Postojeća zakonska rešenja nisu se pokazala efikasnim u podsticanju nadležnih organa da blagovremeno izrade i usvoje potrebne planske dokumente. I pored mnogobrojnih najava da će se, u cilju olakšavanja i skraćivanja birokratskih procedura organizovati tzv. one-stop-shops za investitore, ova ideja još uvek nije sprovedena.

Da li ima predloga Saveta na koje se sve vlade Srbije u minulih deset godina nisu ni osvrnule? Koji su, ako ih ima?

Kontinuirano smo isticali da su sistemske reforme potrebne zbog ozdravljenja privrede, a ne da bi se zadovoljile samo naše sugestije. Da bi se to ostvarilo na održiv način, Srbija mora da prođe kroz sveobuhvatne reforme: da pokrene rešavanje aktuelnih strukturalnih nedostataka, završi proces privatizacije, unapredi strukturu i mehanizme javnih finansija i da stvori efikasniju državnu administraciju. To je od velikog značaja. Ova preporuka je još uvek aktuelna. Smatramo da bi bilo važno da je vlada razmotri po hitnom postupku u toku aktuelnih mera za jačanje budžetske i finansijske stabilnosti. Najavljene su neke pozitivne inicijative u ovom pravcu ali ostaje da vidimo koje će konkretne mere biti preduzete.

----------------------------------------------

Ko piše „Belu knjigu”

Savet stranih investitora je veoma ponosan na činjenicu da svake godine u proteklih deset godina priprema i objavljuje svoje preporuke za unapređenje poslovne klime na transparentan način – putem publikacije koja se zove: ,,Bela knjiga”. Ova publikacija prati regulatorna kretanja iz godine u godinu i pokriva sve značajne segmente regulatornog okvira. Pišu je članice Saveta kroz veliko angažovanje čitavog članstva kako bi osigurali da izneti stavovi zaista predstavljaju stavove većine. Kako bismo pružili podršku reformama, od 2011. godine uvedena je tabela koja predstavlja pregled realizacije preporuka iz „Bele knjige”. Imamo kontinuiran otvoren dijalog sa svim srpskim vladama i većina naših predloga je bila razmatrana i o njima se razgovaralo, ali ponekad je dugačak put od razmatranja do prihvatanja i primene u praksi.