Нема мобинга у Скупштини

После годину дана рада у овом сазиву Скупштина Србије може да се похвали да је, како су истраживања показала, за један корак поправила углед код грађана, па је сада поверење у њу веће него у судство, каже Зоран Бабић, заменик шефа посланичке групе Српске напредне странке. Он, ипак, истиче да има много тога још да се уради, да има проблема, али се они брзо уочавају и на њих се реагује, као што се реаговало на енормне трошкове за службена путовања у иностранство.

Како се догодило да су повећани трошкови за службена путовања у иностранство угрозили чак и одлазак сталних делегација на заседања међународних организација?

Нису угрожена путовања сталних делегација, таргетирали смо проблем и предузели мере. Без икакве намере да ставим своју одговорност по страни, морам да укажем да се свако путовање у иностранство верификује преко Одбора за иностране послове. Ја нисам ни члан тог тела, нити сам присуствовао седницама, па би то било питање за господина Милоша Алигрудића, председника Одбора. Он, неко време уопште није сазивао седнице Одбора, па није било ни расправе о томе ко и где иде. Сада је упозорио да би могла да буду доведена у питање путовања сталних делегација, а несазивањем седница покушао је да пребаци одговорност за трошкове на другог.

Морали сте да реагујете и због отказивања путовања, јер су пенали које парламент плаћа постали неподношљиви?

Ниједан проблем не желим да гурам под тепих, али ни да генерализујем ствари. Не може се, због понашања појединаца, рећи да су се сви посланици понашали бахато, нити да се било ко понашао бахато, јер не знамо разлоге због којих су путовања отказивана. Сад смо донели одлуку да ће онај ко откаже сам плаћати пенале. Овај акт ће додатно уозбиљити однос тих посланика према скупштинском буџету.

У парламенту се први пут догодило да се неко пожали на мобинг, а Срђан Миливојевић је запретио да ће тужити суду потпредседницу Весну Ковач?

Знате како се у народу каже – ко губи, има право да се љути. Чињенице најбоље говоре, а оне кажу да је у овом сазиву било много више реплика него за све четири године у претходном. То је, прво доказ, како су се понашали они који су председавали, да нису били толерантни не би било толико реплика. Ми смо желели и да се у парламенту одвијају полемике, јер се кроз њих долази до најбољих решења. И даље ћемо неговати такво понашање, а што неке људе понекад води мржња, што их мучи жал за влашћу и за привилегијама које су имали, ту се ништа не може. Никаквог мобинга нема. О томе како се сада ради најбоље сведоче посланици других посланичких група, који говоре јавно да је сада атмосфера много опуштенија, да је култура дијалога на вишем нивоу и да има много више толеранције.

Сала је и даље такорећи празна кад се расправља о важним законима, ни ваших посланика често нема у клупама. Кад се у странци буде расправљало о учинку министара, директора, али и посланика, хоће ли се говорити и о овоме?

Ако пробам да будем адвокат свих колега и кажем вам да постоје други послови, као што су разговори са грађанима, одбори... ви ћете рећи да то не стоји. Тих послова има, али приоритета мора бити, а наш приоритет је да будемо у сали, да дискутујемо и слушамо друге шта говоре, а не да се грађани питају где су они које су послали да их заступају. Ја сам у сали најредовнији.

Хоће ли се Главни одбор бавити и онима који врло често „заобилазе” салу за заседање?

Сигуран сам да ће и то бити тема и треба да буде. Свако кога је СНС кандидовала на одређену функцију мора да ради пуним капацитетом, нема половичног доприноса.