Nema mobinga u Skupštini

Posle godinu dana rada u ovom sazivu Skupština Srbije može da se pohvali da je, kako su istraživanja pokazala, za jedan korak popravila ugled kod građana, pa je sada poverenje u nju veće nego u sudstvo, kaže Zoran Babić, zamenik šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke. On, ipak, ističe da ima mnogo toga još da se uradi, da ima problema, ali se oni brzo uočavaju i na njih se reaguje, kao što se reagovalo na enormne troškove za službena putovanja u inostranstvo.

Kako se dogodilo da su povećani troškovi za službena putovanja u inostranstvo ugrozili čak i odlazak stalnih delegacija na zasedanja međunarodnih organizacija?

Nisu ugrožena putovanja stalnih delegacija, targetirali smo problem i preduzeli mere. Bez ikakve namere da stavim svoju odgovornost po strani, moram da ukažem da se svako putovanje u inostranstvo verifikuje preko Odbora za inostrane poslove. Ja nisam ni član tog tela, niti sam prisustvovao sednicama, pa bi to bilo pitanje za gospodina Miloša Aligrudića, predsednika Odbora. On, neko vreme uopšte nije sazivao sednice Odbora, pa nije bilo ni rasprave o tome ko i gde ide. Sada je upozorio da bi mogla da budu dovedena u pitanje putovanja stalnih delegacija, a nesazivanjem sednica pokušao je da prebaci odgovornost za troškove na drugog.

Morali ste da reagujete i zbog otkazivanja putovanja, jer su penali koje parlament plaća postali nepodnošljivi?

Nijedan problem ne želim da guram pod tepih, ali ni da generalizujem stvari. Ne može se, zbog ponašanja pojedinaca, reći da su se svi poslanici ponašali bahato, niti da se bilo ko ponašao bahato, jer ne znamo razloge zbog kojih su putovanja otkazivana. Sad smo doneli odluku da će onaj ko otkaže sam plaćati penale. Ovaj akt će dodatno uozbiljiti odnos tih poslanika prema skupštinskom budžetu.

U parlamentu se prvi put dogodilo da se neko požali na mobing, a Srđan Milivojević je zapretio da će tužiti sudu potpredsednicu Vesnu Kovač?

Znate kako se u narodu kaže – ko gubi, ima pravo da se ljuti. Činjenice najbolje govore, a one kažu da je u ovom sazivu bilo mnogo više replika nego za sve četiri godine u prethodnom. To je, prvo dokaz, kako su se ponašali oni koji su predsedavali, da nisu bili tolerantni ne bi bilo toliko replika. Mi smo želeli i da se u parlamentu odvijaju polemike, jer se kroz njih dolazi do najboljih rešenja. I dalje ćemo negovati takvo ponašanje, a što neke ljude ponekad vodi mržnja, što ih muči žal za vlašću i za privilegijama koje su imali, tu se ništa ne može. Nikakvog mobinga nema. O tome kako se sada radi najbolje svedoče poslanici drugih poslaničkih grupa, koji govore javno da je sada atmosfera mnogo opuštenija, da je kultura dijaloga na višem nivou i da ima mnogo više tolerancije.

Sala je i dalje takoreći prazna kad se raspravlja o važnim zakonima, ni vaših poslanika često nema u klupama. Kad se u stranci bude raspravljalo o učinku ministara, direktora, ali i poslanika, hoće li se govoriti i o ovome?

Ako probam da budem advokat svih kolega i kažem vam da postoje drugi poslovi, kao što su razgovori sa građanima, odbori... vi ćete reći da to ne stoji. Tih poslova ima, ali prioriteta mora biti, a naš prioritet je da budemo u sali, da diskutujemo i slušamo druge šta govore, a ne da se građani pitaju gde su oni koje su poslali da ih zastupaju. Ja sam u sali najredovniji.

Hoće li se Glavni odbor baviti i onima koji vrlo često „zaobilaze” salu za zasedanje?

Siguran sam da će i to biti tema i treba da bude. Svako koga je SNS kandidovala na određenu funkciju mora da radi punim kapacitetom, nema polovičnog doprinosa.