Награда овенчана цинизмом

Аустријски вицеканцелар и шеф бечке дипломатије Михаел Шпинделегер предложио је да се председнику Владе Србије Ивици Дачићу и косовском премијеру Хашиму Тачију доделе медаље Карла Великог – за успешно постигнути договор о нормализацији односа Београда и Приштине.

Међународна награда Карло Велики при Аахену сматра се једним од најпрестижнијих признања у конзервативно-клерикалним круговима Западне Европе, а нека од имена у листи досадашњих носилаца изазивају поштовање.

Медаљом Карло Велики награђени су легендарни британски премијер Винстон Черчил, холандска краљица Беатрикс, папа Јован Павле Други и безмало сви немачки демохришћански канцелари, од Конрада Аденауера до Ангеле Меркел.

Уколико предлог аустријског вицеканцелара буде узет у разматрање – може се претпоставити да ће бити тако, с обзиром на то да су најутицајнији чланови одбора за доделу награде витезови ватиканског реда Чувара Христовог гроба при Јерусалиму, баш као и Михаел Шпинделегер – српски премијер ће, ипак, бити принуђен да донесе политички мудру одлуку, пажљиво одмеравајући државне и државничке интересе, али и моралну исправност евентуалног прихватања награде.

Медаља Карло Велики при Аахену није само престижно признање, већ и једно од највише оспораваних у демократском окружењу Запада. Неретко је додељивана политичарима који су се обрели на стубу срама због подстицања крвавих државних преврата. Хенри Кисинџер, примера ради, добио је награду 1987. године са урезаном посветом „За ширење (међународног) партнерства и мира у свету”. При том је „заборављена” његова улога у ширењу обима ратних операција у Вијетнаму и његова подршка у свргавању и убиству некадашњег чилеанског председника Салвадора Аљендеа, што је изазвало протесте и демонстрације широм Европе.

Посматрано из српског угла, проблематична је додела медаље Карло Велики бившем британском премијеру Тонију Блеру 1999. године. Медаља му је додељена – као признање „за одлучно ширење мира и допринос уједињењу Европе”.

Само годину дана после бомбардовања Југославије, медаља је додељена и бившем америчком председнику Билу Клинтону.

Међу личностима које су сносиле одговорност за бомбардовање Југославије, носилац медаље је и Хавијер Солана – одликован је у 2007. години.

Занимљиво је да је оснивач награде био немачки индустријалац Карл Фајфер – до капитулације фашистичке Немачке истакнути члан Хитлерове Национал-социјалистичке радничке партије Немачке, као и шеф чак пет идеолошких одбора нациста, надлежних за „расну хигијену”... Ништа мање занимљив је податак да је аустријски вицеканцелар Шпинделегер – у Бечу титулисан као „политички наследник (бившег канцелара) Алојза Мока” – дао предлог као домаћин Европског форума Вахау. За разлику од познатијег, Европског форума Алпбах – Форум у доњоаустријском Вахау је по традицији посвећен интеграционим процесима у Подунављу – заснован на идеји рестаурације бивше аустроугарске монархије у склопу нове, подунавске конфедерације. Аутор те идеје био је син последњег аустроугарског цара Карла – Ото фон Хабзбург.

Шаљивџије у аустријској престоници на лепом, плавом Дунаву тврде да вицеканцелар није злонамерно предложио Дачића за награду, већ да једноставно није претходно довољно размислио о прихватљивости предлога. Озбиљнији аналитичари, међутим, упућују на пример некадашњег социјалдемократског канцелара Немачке Вилија Бранта. Премда је „службено” у више наврата хвалио доделу медаље као допринос уједињењу Европе, незванично је опоменуо чланове жирија за доделу награде да не помисле да ту медаљу неком приликом доделе њему: „Има ту... много разлога који налажу карактерном човеку да се захвали на почасти и да каже – не хвала, нађите неког другог!”

Милош Казимировић