Муке са прегледима деце на магнетној резонанци

После пет година борбе са саркомом, раком који се код малог Бориса М. из Панчева појавио 2009, када је имао само четири године, после четири операције на уву и многобројних хемотерапија кроз које је дечак прошао, родитељи су мислили да су страхови и неизвесност оставили иза себе. На контроле на магнетној резонанци малишан је ишао прво сваког месеца, затим на три месеца, па најзад и на пола године. Међутим, отац малишана Предраг М. јавио се нашој редакцији са притужбом да већ дуже од пет месеци покушава да закаже контролни преглед магнетном резонанцом у Универзитетској дечјој клиници у Београду, али је овај дијагностички уређај већ дуже у квару.

– Први проблеми почели су прошле године, када су у фебруару прегледе заказивали за мај и јун. Ове године моја супруга и ја смо од фебруара покушавали да закажемо преглед, али смо стално добијали објашњење да апарат не ради и да се јавимо за десетак дана. Тако смо звали шест месеци и никада нас нико није слао у неку другу установу – каже за „Политику” Предраг М.

Родитељима је онда речено да дечака на преглед одведу у Институт за мајку и дете. Отац каже да нису били одушевљени овим решењем, јер је дечак до сада већ 15 пута био сниман на уређају у Дечјој клиници и да имају поверење у доктора који је то радио, тим пре што је и магнетна резонанца у Институту за мајку и дете била неколико дана због квара ван погона.

– Недозвољено је да магнетна резонанца не ради у две највеће дечје здравствене установе. Некада је снимак потребан у року од два сата, а не у року од два дана или два месеца – каже наша саговорник.

Директор Универзитетске дечје клинике, доцент др Зоран Радојичић истиче да се улажу велики напори да се овај уређај што пре оспособи за рад и да се нада да ће за 15 дана почети поново да ради магнетна резонанца у овој установи. Објашњава да је квар био веома сложен и да поступак јавне набавке потребног резервног дела захтева одређено време.

– Први квар на магнетној резонанци догодио се крајем марта и део који се покварио коштао је 50.000 евра. Покренули смо јавну набавку за тај резервни део, али процедура процене и набавке траје извесно време. Док смо то чекали, дошло је до другог квара, који је био захтевнији, јер је исцурио хелијум. Опет смо се одмах ангажовали, али су нас овлашћени сервисери обавестили да је само за проверу дела за који се сумњало да је престао да ради потребно 50.000 евра, па ако није реч о квару на који сумњају, тај новац се практично баца. Зато сам ову понуду одбио – објаснио је за „Политику” др Радојичић.

Он додаје да је ова друга поправка захтевала чак 150.000 евра, па је проблем проследио Министарству здравља, које је, како је јуче „Политици” потврђено у овом министарству и – одобрено.

– У току је процедура јавне набавке тог потребног дела за поправку, јер је реч о неком специјалном алату, који мора да се резервише у Холандији. У сваком случају, очекујемо да проблем буде решен за 15 дана – казао је др Радојичић.

Месечно се на Универзитетској дечјој клиници обављало око стотинак прегледа магнетном резонанцом.

– Свако дете коме је био потребан хитан преглед магнетном резонанцом одмах упућујемо у другу установу у којој овај уређај ради, а то су Институт за онкологију и радиологију, Институт за мајку и дете и приватни дијагностички центар „Храм” и ове прегледе је клиника платила из својих средстава. Такође, кад год смо могли, проблем смо решавали уз помоћ других дијагностичких снимања на скенеру или ултразвуку – додао је др Радојичић.

Он такође тврди да родитељи нису били препуштени сами себи.

– Наравно, далеко од тога да је пријатно када родитељима кажемо да не ради магнетна резонанца, нарочито када они верују да је то једина дијагностичка метода која може да се примени код њиховог детета. Ипак, трудили смо се да сваки проблем појединачно решимо. Сваки родитељ може да ми се обрати у сваком тренутку – понудио је директор Дечје клинике.

----------------------------------------------

Примедбе на телефонску централу

Родитељ оболелог дечака пожалио се и на рад централе у Универзитетској дечјој клиници, за коју тврди да се позив са траженим одељењем и заказивањем успоставља после вишесатног окретања броја.

– Наша централа је заправо и портирница и покушавамо да решимо овај проблем. Прво, свако одељење има свој број и потребно је да се родитељи код главних сестара информишу на који број директно могу добити потребне информације, без позивања централе. Када је реч о заказивању преглед, уз досадашња два броја сам увео и трећи, планирамо и четврти и надамо се да ће то најзад олакшати позивање и заказивање прегледа – казао је др Радојичић.