Ребаланс прошао владу

Ребаланс буџета добио је „зелено светло” на седници владе. И то једногласно. Усвојен је Предлог ребаланса буџета којим се предвиђа уштеда од око 36 милијарди динара и ограничавање буџетског дефицита на 4,7 одсто бруто друштвеног производа БДП-а, односно на 178,3 милијарде динара.

Како је саопштено са седнице владе Предлог ребаланса буџета усвојен је као део свеобухватних економских реформи које ће се симултано спроводити, а које подразумевају стабилизацију државног буџета, реформу јавног сектора и унапређење пословне климе.

Усвојене су и измене Закона о буџетском систему, чиме ће бити створен основ за додатне уштеде и бољу контролу трошења новца кроз увођење централног регистра запослених у јавном сектору.

Усвојени предлози ребаланса буџета и закона биће одмах упућени у Скупштину Србије. Нема дилеме да ће се и посланици владајуће коалиције позитивно о њему изјаснити, а колико је нови биланс између прихода и расхода у државној каси могућ показаће време.

Мирослав Здравковић, уредник сајта макроекономија.орг сматра да је сасвим реално да се до краја године буџетски дефицит задржи на ребалансираном нивоу, а могуће је да буде и двадесетак милијарди евра нижи.

– Пореска наплата има сезонски изражен карактер тако што је у другој половини године значајно већа него у првој. Напросто врх економске активности је у децембру, а дно у јануару и фебруару. Сем тога, у другој половини прошле године издаци буџета били су изузетно велики услед „санације” банака, и из других разлога, за шта сада не постоје најаве ни поводи – каже овај економиста.

Његове замерке на наново скројен буџет су то што је на приходној страни прецењена наплата свих пореских извора, а што на расходној страни постоје претерани издаци за субвенције и куповину робе и услуга. Уколико се прати потрошња са почетка године, они могу бити много мањи.

По њему, уколико би се издаци задржали на оствареном нивоу дефицит би био 163,6 милијарди динара, а уколико би се смањили дефицит би био мањи од 160 милијарди, и чак би могао да буде 150 милијарди, уколико би се значајније побољшала наплата пореза уз ригорозну контролу потрошње.

Здравковић наводи да је минус у државној каси у првој половини 2013. године повећан због смањеног прилива од пореза на добит предузећа за 5,5 милијарди динара услед негативних курсних разлика које су привреду из позитивних биланса у 2011. одвеле у укупни губитак у прошлој години. Такође, пао је и прилив непореских прихода за 11,7 милијарди динара услед укидања мноштва непотребних такси, трошкова, а повећани су и трошкови отплате камата за 18,4 милијарди динара.

– Само да су ове ставке биле исте као и у прошлој години, у истом периоду, дефицит би износио 58, а не 93,6 милијарди динара и био би значајно смањен у односу на исти период 2012. године када је износио 89,3 милијарде динара. Влада је усвојила и Акциони план окончања реструктурирања бивших друштвених предузећа. Он предвиђа да се у наредних годину дана пронађе решење за 179 предузећа која су већ више од 10 година у статусу реструктурирања, а која према проценама Светске банке држави праве трошкове од 750 милиона евра.

На седници је усвојен и Нацрт закона о преузимању обавеза ЈП „Путеви Србије” према путарским предузећима и њиховог претварања у јавни дуг у износу од 1,3 милијарде динара.

Ј. Рабреновић