Rebalans prošao vladu

Rebalans budžeta dobio je „zeleno svetlo” na sednici vlade. I to jednoglasno. Usvojen je Predlog rebalansa budžeta kojim se predviđa ušteda od oko 36 milijardi dinara i ograničavanje budžetskog deficita na 4,7 odsto bruto društvenog proizvoda BDP-a, odnosno na 178,3 milijarde dinara.

Kako je saopšteno sa sednice vlade Predlog rebalansa budžeta usvojen je kao deo sveobuhvatnih ekonomskih reformi koje će se simultano sprovoditi, a koje podrazumevaju stabilizaciju državnog budžeta, reformu javnog sektora i unapređenje poslovne klime.

Usvojene su i izmene Zakona o budžetskom sistemu, čime će biti stvoren osnov za dodatne uštede i bolju kontrolu trošenja novca kroz uvođenje centralnog registra zaposlenih u javnom sektoru.

Usvojeni predlozi rebalansa budžeta i zakona biće odmah upućeni u Skupštinu Srbije. Nema dileme da će se i poslanici vladajuće koalicije pozitivno o njemu izjasniti, a koliko je novi bilans između prihoda i rashoda u državnoj kasi moguć pokazaće vreme.

Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org smatra da je sasvim realno da se do kraja godine budžetski deficit zadrži na rebalansiranom nivou, a moguće je da bude i dvadesetak milijardi evra niži.

– Poreska naplata ima sezonski izražen karakter tako što je u drugoj polovini godine značajno veća nego u prvoj. Naprosto vrh ekonomske aktivnosti je u decembru, a dno u januaru i februaru. Sem toga, u drugoj polovini prošle godine izdaci budžeta bili su izuzetno veliki usled „sanacije” banaka, i iz drugih razloga, za šta sada ne postoje najave ni povodi – kaže ovaj ekonomista.

Njegove zamerke na nanovo skrojen budžet su to što je na prihodnoj strani precenjena naplata svih poreskih izvora, a što na rashodnoj strani postoje preterani izdaci za subvencije i kupovinu robe i usluga. Ukoliko se prati potrošnja sa početka godine, oni mogu biti mnogo manji.

Po njemu, ukoliko bi se izdaci zadržali na ostvarenom nivou deficit bi bio 163,6 milijardi dinara, a ukoliko bi se smanjili deficit bi bio manji od 160 milijardi, i čak bi mogao da bude 150 milijardi, ukoliko bi se značajnije poboljšala naplata poreza uz rigoroznu kontrolu potrošnje.

Zdravković navodi da je minus u državnoj kasi u prvoj polovini 2013. godine povećan zbog smanjenog priliva od poreza na dobit preduzeća za 5,5 milijardi dinara usled negativnih kursnih razlika koje su privredu iz pozitivnih bilansa u 2011. odvele u ukupni gubitak u prošloj godini. Takođe, pao je i priliv neporeskih prihoda za 11,7 milijardi dinara usled ukidanja mnoštva nepotrebnih taksi, troškova, a povećani su i troškovi otplate kamata za 18,4 milijardi dinara.

– Samo da su ove stavke bile iste kao i u prošloj godini, u istom periodu, deficit bi iznosio 58, a ne 93,6 milijardi dinara i bio bi značajno smanjen u odnosu na isti period 2012. godine kada je iznosio 89,3 milijarde dinara. Vlada je usvojila i Akcioni plan okončanja restrukturiranja bivših društvenih preduzeća. On predviđa da se u narednih godinu dana pronađe rešenje za 179 preduzeća koja su već više od 10 godina u statusu restrukturiranja, a koja prema procenama Svetske banke državi prave troškove od 750 miliona evra.

Na sednici je usvojen i Nacrt zakona o preuzimanju obaveza JP „Putevi Srbije” prema putarskim preduzećima i njihovog pretvaranja u javni dug u iznosu od 1,3 milijarde dinara.

J. Rabrenović