Култура је слобода

Један од најважнијих савремених сликара Косова и Метохије посетио је пре неколико година Приштину у пратњи неких утицајних страних чиновника. Упутио се у свој град, на универзитет, међу галерије, људе и колеге, од којих неке познаје још од детињства.

Пошто је међунационални сусрет уметника изазвао озбиљну пажњу међународних мисија, схватило се да то може бити допринос помирењу, интеграцијама и новој реалности. Сусрет је почео уљудним поздравом окупљеним гостима, а онда је сликар Албанац представио колегу Србина:

„Ово је мој колега, сликар из Београда.” Сусрет је завршен, није ни било потребе за реакцију и расправу два човека чије се познанство и суживот мере деценијама”.

Идеја да уметник „друге стране” виђен као национални сведок представља опасност формирала је свест да су сви Срби као следбеници београдске политике завршили у Београду. Сходно томе са њима се може сасвим успешно разговарати и сарађивати као са људима из тог света.

Стварност је потпуно другачија, тај исти сликар, деценију и по, ради и излаже по мемљивим просторијама соцреалистичких домова културе који су остали у српским гето заједницама. Његове слике су биле део прве поставке Галерије „Иконос” коју су, још крајем 1999. године у потпуној изолацији, чуване ирским војницама, отвориле у име протеста и отпора Даринка Јеврић и Митра Рељић.

Од тада повремено или стално раде „Међународна културна манифестација Соколица” у Звечану, „Арт форум” у Великој Хочи и „Хвостански храстови” у Гораждевцу. Изложбе које су раније имале репрезентативни карактер и одржавале се у градским галеријама сада се, сем у изузетно ретким приликама, одржавају у домовима културе, алтернативним просторима па чак и у приватним двориштима.

Организација се најчешће своди на пуко довијање, превазилажење административних препрека и општи недостатак материјалних средстава а, с обзиром на то да се живот свео на сеоске средине, локалне власти већински уопште нису заинтересоване за било какав културни догађај.

У тој „новој реалности”, у склопу „Видовданских свечаности” ових дана, траје Ликовна колонија „Зограф Лонгин” у Грачаници.

Професори Зоран Фуруновић, Петар Ђуза са млађом генерацијом сликара Анђелом Мујчић, Невеном Поповић, Ненадом Костићем, Миљаном Булатовић, Небојшом Краговићем стварали су у Дому културе један свет ван политике, а с друге стране дубоко повезан са основном потребом да постоји елитна култура на месту сталног сукоба и цивилизацијских тензија.

„Створена је једна линија аутентичног уметничког идентитета, она се препознаје изван Косова и Метохије, њу препознају теоретичари и критичари као приштинску ликовну школу. То је велико признање”, каже професор Петар Ђуза.

Приштинска ликовна школа са експресивним изразом и фином лириком ван тешке драме – модерна и урбана данас живи далеко од места где је настала и продужава се у генерацијама студената са којима раде и које прате професори Ликовне академије исељене у Звечан.

Историчар уметности др Срђан Марковић, истраживач и тумач модерне српске уметности на Косову и Метохији, добио је награду „Зограф Лонгин”, а награду „Димитрије Поповић” за младе сликаре добила је Наташа Ристовић.

„Видео сам стваралаштво које се одупирало суровости и сивој резигнацији деведесетих година”, каже награђени професор Марковић и додаје да у слојевима ове уметности види пут ка дубини земље што „подразумева пут према миту” чија је „елаборација за уметнике суштаствени покретач стваралачкога механизма”.

Етнички сукоб, фасцинација дневном политиком и често кривотвореном митологијом, бацили су у други план уметност и аутентично модерно стварање Косова и Метохије. Оно убедљивије и тачније говори какве су потребе Срба, које су, најчешће, у јавности банално сведене на социјалну помоћ и пуко преживљавање.

„Златни крст кнеза Лазара” Радославу Златановићу

Месец јун на Косову и Метохији је у знаку различитих културних садржаја, концерата изложби, промоција књига, етно-манифестација и изложби.  

Централни књижевни час биће одржан вечерас у порти манастира Грачанице, где ће бити уручене и награде књижевницима. „Златни крст кнеза Лазара” добио је косовски песник Радослав Златановић, „Грачаничку повељу” Зоран Костић, песник из Републике Српске, „Кондир Косовке девојке” књижевник и професор из Пећи Голуб Јашовић, „Перо деспота Стефана Лазаревића” припало је Љубиши Ђидићу песнику из Крушевца.