Kultura je sloboda

Jedan od najvažnijih savremenih slikara Kosova i Metohije posetio je pre nekoliko godina Prištinu u pratnji nekih uticajnih stranih činovnika. Uputio se u svoj grad, na univerzitet, među galerije, ljude i kolege, od kojih neke poznaje još od detinjstva.

Pošto je međunacionalni susret umetnika izazvao ozbiljnu pažnju međunarodnih misija, shvatilo se da to može biti doprinos pomirenju, integracijama i novoj realnosti. Susret je počeo uljudnim pozdravom okupljenim gostima, a onda je slikar Albanac predstavio kolegu Srbina:

„Ovo je moj kolega, slikar iz Beograda.” Susret je završen, nije ni bilo potrebe za reakciju i raspravu dva čoveka čije se poznanstvo i suživot mere decenijama”.

Ideja da umetnik „druge strane” viđen kao nacionalni svedok predstavlja opasnost formirala je svest da su svi Srbi kao sledbenici beogradske politike završili u Beogradu. Shodno tome sa njima se može sasvim uspešno razgovarati i sarađivati kao sa ljudima iz tog sveta.

Stvarnost je potpuno drugačija, taj isti slikar, deceniju i po, radi i izlaže po memljivim prostorijama socrealističkih domova kulture koji su ostali u srpskim geto zajednicama. Njegove slike su bile deo prve postavke Galerije „Ikonos” koju su, još krajem 1999. godine u potpunoj izolaciji, čuvane irskim vojnicama, otvorile u ime protesta i otpora Darinka Jevrić i Mitra Reljić.

Od tada povremeno ili stalno rade „Međunarodna kulturna manifestacija Sokolica” u Zvečanu, „Art forum” u Velikoj Hoči i „Hvostanski hrastovi” u Goraždevcu. Izložbe koje su ranije imale reprezentativni karakter i održavale se u gradskim galerijama sada se, sem u izuzetno retkim prilikama, održavaju u domovima kulture, alternativnim prostorima pa čak i u privatnim dvorištima.

Organizacija se najčešće svodi na puko dovijanje, prevazilaženje administrativnih prepreka i opšti nedostatak materijalnih sredstava a, s obzirom na to da se život sveo na seoske sredine, lokalne vlasti većinski uopšte nisu zainteresovane za bilo kakav kulturni događaj.

U toj „novoj realnosti”, u sklopu „Vidovdanskih svečanosti” ovih dana, traje Likovna kolonija „Zograf Longin” u Gračanici.

Profesori Zoran Furunović, Petar Đuza sa mlađom generacijom slikara Anđelom Mujčić, Nevenom Popović, Nenadom Kostićem, Miljanom Bulatović, Nebojšom Kragovićem stvarali su u Domu kulture jedan svet van politike, a s druge strane duboko povezan sa osnovnom potrebom da postoji elitna kultura na mestu stalnog sukoba i civilizacijskih tenzija.

„Stvorena je jedna linija autentičnog umetničkog identiteta, ona se prepoznaje izvan Kosova i Metohije, nju prepoznaju teoretičari i kritičari kao prištinsku likovnu školu. To je veliko priznanje”, kaže profesor Petar Đuza.

Prištinska likovna škola sa ekspresivnim izrazom i finom lirikom van teške drame – moderna i urbana danas živi daleko od mesta gde je nastala i produžava se u generacijama studenata sa kojima rade i koje prate profesori Likovne akademije iseljene u Zvečan.

Istoričar umetnosti dr Srđan Marković, istraživač i tumač moderne srpske umetnosti na Kosovu i Metohiji, dobio je nagradu „Zograf Longin”, a nagradu „Dimitrije Popović” za mlade slikare dobila je Nataša Ristović.

„Video sam stvaralaštvo koje se odupiralo surovosti i sivoj rezignaciji devedesetih godina”, kaže nagrađeni profesor Marković i dodaje da u slojevima ove umetnosti vidi put ka dubini zemlje što „podrazumeva put prema mitu” čija je „elaboracija za umetnike suštastveni pokretač stvaralačkoga mehanizma”.

Etnički sukob, fascinacija dnevnom politikom i često krivotvorenom mitologijom, bacili su u drugi plan umetnost i autentično moderno stvaranje Kosova i Metohije. Ono ubedljivije i tačnije govori kakve su potrebe Srba, koje su, najčešće, u javnosti banalno svedene na socijalnu pomoć i puko preživljavanje.

„Zlatni krst kneza Lazara” Radoslavu Zlatanoviću

Mesec jun na Kosovu i Metohiji je u znaku različitih kulturnih sadržaja, koncerata izložbi, promocija knjiga, etno-manifestacija i izložbi.  

Centralni književni čas biće održan večeras u porti manastira Gračanice, gde će biti uručene i nagrade književnicima. „Zlatni krst kneza Lazara” dobio je kosovski pesnik Radoslav Zlatanović, „Gračaničku povelju” Zoran Kostić, pesnik iz Republike Srpske, „Kondir Kosovke devojke” književnik i profesor iz Peći Golub Jašović, „Pero despota Stefana Lazarevića” pripalo je Ljubiši Đidiću pesniku iz Kruševca.