Ђаци функционално неписмени

Хоће ли министар просвете поднети оставку? Ко је украо тестове? Како напредује истрага? На основу чега је завршни испит успешан и „није поништен” кад се поени са тестирања не рачунају? Да ли је рангирање осмака према поенима из основне и резултатима са такмичења најбоље решење? Назире ли се крај опште збрке због проваљивања тестова која Србију тресе данима? Сва та питања јесу важна и на њих треба одговорити, али и питање (не)успеха ђака на поништеним тестовима не сме да се заборави.

Откако је уведен завршни испит резултати осмака су из године у годину све лошији. Како се повећава број непознатих задатака на тестирању тако школарци освајају све мање бодова и из српског језика и из математике – то би морало бити окосница дискусија и струке и власти и друштва којима је образовање приоритет. Прелиминарни резултати сведоче да је овогодишњи републички просек на тесту из српског језика 10,79 a зна се да су многи осмаци знали све три испитне комбинације унапред. На одложеном тесту из математике мали матуранти су у просеку завредели 9,98 поена. Шта то говори о нашем образовању и шта треба мењати?

– Можда прво треба мењати општу климу у настави, где су учитељи и наставници изложени свакојаким притисцима. После родитељског састанка некада су родитељи грдили децу због слабих оцена а сада грде наставнике ако деца не уче. Мора да се уздигне углед професије, а онда да се крене у систематску, дуготрајну реформу програма која не зависи од идеологије и странке на власти и не покрива се лепим речима о европском образовању – каже за „Политику” професор др Александар Јовановић, декан Учитељског факултета.

По његовом суду проваљивање тестова за малу матуру је инцидент, али од њега су много значајнија питања која покрећемо, а која намеће чињеница да са порастом непознатих задатака опада успешност ученика на матури.

– Долазимо до суштинског питања: како то да за три године успех на малој матуру опада за 20 процената, што није мало. Шта ту не ваља? Да ли школски систем, извођење наставе, сама концепција мале матуре? Питања су врло озбиљна и без детаљне анализе тешко је определити се за одговор. Мислим да је крајње време да се све у српском образовању стави на расправу, да се покрену озбиљна питања у које спада: какво је образовање потребно српској држави у годинама које долазе. Замагљивање великим речима као што су „европско образовање” или замена термина, рецимо: знање исходима, или исходи стандардима постигнућа – не решавају проблем. Знање српских ђака мора да буде и темељно и функционално, а наши ученици су функционално неписмени и то одговорно тврдим – каже Јовановић.

Слично размишља и професор др Бошко Сувајџић, председник Друштва за српски језик и књижевност Србије, који за „Политику” каже да је неопходно да се наставницима у школама врати достојанство, и да би ваљало подржати такмичења као праву проверу знања.

– За овако озбиљна питања немамо готове одговоре. Чују се разни предлози: да се мала матура укине, да је непотребна, али ја мислим да не треба пренагљивати у томе. Чини ми се да би тек било проблема када бисмо рекли да до сада урађено не важи и да ћемо да спроведемо другу реформу. Тешко је сада бити паметан. Цео систем је смишљан годинама тако да има смисла и у суштини је добро замишљен, али веома је забрињавајуће што све теже функционише и што су резултати ученика све лошији. Стручњаци су из српског језика смислили задатке затвореног типа, да у одговорима не би могло да се вреднује више ствари одједном, да би се избегла двосмисленост а сачувала правописна коректност. Ако су се ученици ваљано спремали за завршну матуру није логично да резултати буду тако лоши – напомиње професор Сувајџић.

М. Симић-Миладиновић