„Етихад” доноси понуду

Делегација „Етихада”, авио-компаније Уједињених Арапских Емирата, у уторак долази у Београд на преговоре о понуди коју су спремили за „Јат ервејз”, сазнаје „Политика”. Реч је, заправо, о формирању нове, заједничке авио-компаније, а на нашој држави је да одлучи да ли пристаје на услове „Етихада”.

Укључени у овај посао наводе да је реч о озбиљној понуди и вероватно последњој сламци спаса за нашег авио-превозника. Наш саговорник, добро упознат са актуелним дешавањима у релацији „Етихад”–„Јат”, наводи „да је понуда фер”.

– Идеја је да од 1. октобра наша држава и „Етихад” буду партнери у новој компанији, са власничким уделом Србије од 51 одсто, а „Етихада” од 49 процената. Потом, „Етихад” тој новој фирми обезбеђује веома повољан кредит од банке у Абу Дабију, као и изнајмљивање 10 авиона „ербас 319”, а потом и неколико авиона типа „бомбардије”, пошто су од АТР-а одустали – каже наш саговорник.

Осим тога, наша држава би требало да преузме дугове „Јата”, као и да се побрине за социјални програм за вишак запослених, али и да се не меша у менаџмент, односно управљање новом компанијом.

– Уколико тако буде било, план је да „Јат” већ од 2015. године буде профитабилан, а зараду би делили држава и „Етихад” – наводи наш саговорник.

Међутим, како сазнајемо, један од првих проблема са којим ће се менаџмент нове компаније сусрети је то што ће компанија „Ербас” настојати да се започне са решавањем спора вредног више од пола милијарде долара.Наиме, још 1998. године од овог произвођача су наручени авиони и за то уплаћен аванс од 23,5 милиона долара. Реч је о договореној куповини осам „Ербасових” авиона, а вредност целог посла са све школским центром и симулаторима тада је износила 560 милиона долара. Од свега тога на крају није било ништа. Али, како је и „Етихад” „Ербасов” велики купац, очекује се да ће се проблем решити, а како је „Политика” већ писала, у „Ербасу” имају нову понуду.

– Вероватно је да ће понуда „Ербаса” сада бити таква да уместо осам буде четири авиона и да уместо модела „ербас 319” буде модел „320”. Вредност таквог посла била би знатно мања и износила би између 180 и 190 милиона долара. То би требало да буде прихватљиво за обе стране  – каже наш саговорник. Међутим, уколико договор не буде постигнут, вероватно ће уследити арбитража у иностранству, односно на суду у Паризу.

Пре неколико дана министар саобраћаја Милутин Мркоњић изјавио је да „Јат ервејз” неће заборавити обавезу да обнови стари уговор о набавци авиона са француским произвођачем „Ербас”. По његовим речима, „Јат” ће решити питање старог уговора и привести крају планирану куповину четири нова „Ербасова” авиона.

Шта год да се догоди, прилика са „Етихадом” не би смела да се пропусти, јер „Јат” све више тоне. Наша авио-компанија је у току прошле године имала губитак од 3,68 милијарди динара, што је за око 300 милиона више него у току 2011. године. Број запослених се не смањује, а добровољни социјални програм није успео, јер се од 1.243 запослена пријавило њих само 89.

Прича о сарадњи са „Етихадом” траје већ неколико месеци и почела је после посете наше државне делегације Абу Дабију у фебруару ове године. Стручњаци ове компаније су донедавно били у Јату” и детаљно испитали његово пословање. У једном тренутку је евентуална сарадња са „Етихадом” била и угрожена, јер је пре месец дана смењен комплетан менаџмент који је преговоре започео упркос договору да се ништа не мења док преговори трају. А како је приликом недавне посете Београду рекао Џејмс Хоган, председник компаније „Етихад”, да би „Јат” био профитабилан мора да промени модел пословања.

– Ако „Јат” пређе на комерцијално пословање, преговори би могли да буду успешни, али он више не сме да послује као јавно предузеће –  рекао је он.

„Јат” је био неколико пута нуђен на продају претходних година, а као потенцијални купци смењивале су се реномиране авио-компаније попут „Туркиш ерлајнза”, али било је и оних попут „Балтик авијејшн системса”, чији је власник убрзо ухапшен. Као заинтересовани помињани су чак и некадашњи власници „Марбоа”, произвођача грицкалица, а интересовање су прошле године показивали и поједини домаћи привредници.

С. Деспотовић