Људи смрти

Подручје теорије и праксе психоанализе и динамичке психијатрије, које се бави изучавањем и лечењем страха, поред депресије и психосоматских стања, једно је од централних у савременој динамичкој психијатрији и психоанализи, каже др Љубомир Ерић, аутор "Речника страха"(Архипелаг, 2007).

Ова књига, рађена по узору на модерне лексикографске едиције у свету  којима се одређена област посматра интердисциплинарно, сажима тридесет пет година ауторових истраживања страха и практичних искустава у лечењу психичких поремећаја код којих је страх централни садржај, практично посветивши своју каријеру овом феномену. Ерић је пензионисани професор Медицинског факултета у Београду и дугогодишњи психијатар и психоаналитички терапеут,  аутор низа књига на ову тему - "Агорафобија", "Социјална фобија", "Страх од смрти" – и оних које се индиректно страхом баве.

- Пишући "Речник страха" користио сам белешке о страху, које сам пажљиво сакупљао од почетака бављења овим феноменом, које данас стоје равноправно  са најсавремнијим текстовима. "Речником" су обухваћени појмови из психијатрије, психологије, психоанализе, антропологије, филозофије и уметности. Наравно, тежиште је стављено на оне појмове који су централни феномени у динамичкој психијатрији и психоанализи. Дати су и најосновнији подаци о психијатрима и психоаналитичарима који су дали посебан допринос у изучавању страха, како код нас, тако и у свету.  

Страх код Киша

У "Речнику страха" објашњена је делатност бројних научника и уметника који су кроз историју у својим делима говорили о страху. Међу њима су Жан Делимо, Рене Декарт, Ерих Фром, Кјеркегор, Албрехт Дирер, Лешек Колаковски, Едвард Мунк, али највише простора дато је Фројдовим теоријама страха. Љубомир Ерић подсећа на чињеницу да је Фројд у одређењу страха направио коперникански обрт и утро пут за његово психолошко изучавање. Много тога што је Фројд тврдио у своје време није се показало као тачно, али је остао закључак да су његова промишљања и запажања о страху поставила темељ динамичке психијатрије и психоанализе. 

"Речник страха" садржи и део из "Пешчаника" Данила Киша у којем је страх доведен у везу са смрћу. Поставља се питање да ли је сваки људски страх у основи исконски страх од смрти?

-Киш ми је лично признао да је пишући "Пешчаник" желео верно да опише страх, тако да би га и неко други препознао, а затим додао у шали - "да би га боље лечио". Страх од смрти је посебна тема и у "Речнику страха" посвећена му је велика пажња. Постојало је уверење филозофа и појединих психијатара да је страх од смрти основа свих страхова. Међутим, Фројд је то порекао. Чудновато је да је оригинална Мелани Клајн (енглески психоаналитичар, јеврејско-мађарског порекла) ту идеју прихватила, али у сасвим другом контексту. Она је тврдила да је страх од смрти развојни феномен, да није наследан и урођен, али да се целокупан развој заснива на сталном супротстављању том основном и примарном страху оличеном у нагону смрти. Тврдила је да се страх од смрти јавља код особа које имају неповољан развој, то јест објектни однос са родитељима, пре свега са мајком, или су, пак, на неодговорајући начин васпитавана, одбацивањем или превеликом заштитом, каже Ерић. 

Истражујући страх у овој књизи читалац може да пронађе одредницу "људи смрти", која је у објашњењу доведена у везу са људском моћи. Љубомир Ерић објашњава овај појам:

– Страх од смрти се веома блиско повезује са психологијом групе, вођом, влашћу и моћи. Постоје људи који су током историје своју моћ злоупотребљавали толико и на такав начин да им назив "људи смрти" веома приличи.

Страх од страха

Питање које се намеће након читања ове "абецеде страха" гласи: Који је страх опаснији, страх од смрти или страх од живота?

- Страх од смрти и страх од живота су две стране исте медаље. Свака има своје карактеристике и тешко је рећи шта је опасније. У сваком случају то су најнепријатнија осећања која човек уопште може да доживи. Многи пацијенти који су доживели страх од смрти у склопу напада панике тврде да ништа горе у животу нису искусили и да би радије умрли него поново доживели такво стање (страх од страха). С друге стране, страх од живота спречава људе да своје активности учине ефективним и плодоносним, такве особе се враћају на ниво детета које не сме да остане само у кући, да изађе из ње, да се вози јавним саобраћајем, раздвоји од важних особа, мајке или оца, да путује.

Које су искористиве и корисне стране осећања страха?

- Одређена количина страха неопходна је у свакодневном животу, она користи људима за прилагођавање и развој. Без страха људи не би умели да осете опасност која прети њиховом телесном и психичком интегритету. Чим је неки од виталних животних интереса доведен у питање или му прети опасност ту је страх да нас упозори, као звонце, које позива на акцију. Тај конструктивни аспект страха лежи у основи људске креативности уопште, у формирању друштва, науке, религије, филозофије и уметности. У "Речнику"  постоје одреднице о нормалном страху и особама, ствараоцима из разних области уметности, које су борећи се са страхом или вишком страха, стварали велика дела. Да наведем само наше књижевнике -Десницу, Андрића, Киша, као и светске сликаре и вајаре Ван Гога, Мунка, Ђакометија, Клеа и друге.

На питање да ли као лекар и научник заступа неку особену дефиницију страха, наш саговорник појашњава да свако ко се бави страхом и стиче искуства у његовом разумевању у свакодневном психотерапијском раду са анксиозним пацијентима има свој став у одређењу страха. "И поред тога што сам психоаналитички психотерапеут ја страх посматрам као основну емоцију која се мора објашњавати са више аспеката – психоаналитичког, интерперсоналног, то јест релационог, когнитивно-понашајног и биолошког. Сваки појединац посебно испољава крајње индивидуалну комбинацију ових аспеката тако да страх треба разумевати само у том контексту, а не заснивати свој став само на некој крутој и по правилу недостатној дефиницији."

Успон неуробиологије

Страх је стар колико и човек, али је наука о њему тек данас доживела прави бум. С разлогом. Јер, анксиозност и страх једно су од обележја модерне цивилизације, засићене ратовима, катаклизмама, тероризмима, чије дејство и страх који побуђују, захваљујући медијима, постају планетарни.

Наш саговорник подсећа да су и даље актуелне и у првом плану психоаналитичке и психодинамичке теорије, које се стално усавршавају како напредују знања о страху. Ни мало не чуди, додаје,  што се данас о страху дају предлошци из нове гране науке – неуропсихоанализе.