Ljudi smrti

Područje teorije i prakse psihoanalize i dinamičke psihijatrije, koje se bavi izučavanjem i lečenjem straha, pored depresije i psihosomatskih stanja, jedno je od centralnih u savremenoj dinamičkoj psihijatriji i psihoanalizi, kaže dr Ljubomir Erić, autor "Rečnika straha"(Arhipelag, 2007).

Ova knjiga, rađena po uzoru na moderne leksikografske edicije u svetu  kojima se određena oblast posmatra interdisciplinarno, sažima trideset pet godina autorovih istraživanja straha i praktičnih iskustava u lečenju psihičkih poremećaja kod kojih je strah centralni sadržaj, praktično posvetivši svoju karijeru ovom fenomenu. Erić je penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i dugogodišnji psihijatar i psihoanalitički terapeut,  autor niza knjiga na ovu temu - "Agorafobija", "Socijalna fobija", "Strah od smrti" – i onih koje se indirektno strahom bave.

- Pišući "Rečnik straha" koristio sam beleške o strahu, koje sam pažljivo sakupljao od početaka bavljenja ovim fenomenom, koje danas stoje ravnopravno  sa najsavremnijim tekstovima. "Rečnikom" su obuhvaćeni pojmovi iz psihijatrije, psihologije, psihoanalize, antropologije, filozofije i umetnosti. Naravno, težište je stavljeno na one pojmove koji su centralni fenomeni u dinamičkoj psihijatriji i psihoanalizi. Dati su i najosnovniji podaci o psihijatrima i psihoanalitičarima koji su dali poseban doprinos u izučavanju straha, kako kod nas, tako i u svetu.  

Strah kod Kiša

U "Rečniku straha" objašnjena je delatnost brojnih naučnika i umetnika koji su kroz istoriju u svojim delima govorili o strahu. Među njima su Žan Delimo, Rene Dekart, Erih From, Kjerkegor, Albreht Direr, Lešek Kolakovski, Edvard Munk, ali najviše prostora dato je Frojdovim teorijama straha. Ljubomir Erić podseća na činjenicu da je Frojd u određenju straha napravio kopernikanski obrt i utro put za njegovo psihološko izučavanje. Mnogo toga što je Frojd tvrdio u svoje vreme nije se pokazalo kao tačno, ali je ostao zaključak da su njegova promišljanja i zapažanja o strahu postavila temelj dinamičke psihijatrije i psihoanalize. 

"Rečnik straha" sadrži i deo iz "Peščanika" Danila Kiša u kojem je strah doveden u vezu sa smrću. Postavlja se pitanje da li je svaki ljudski strah u osnovi iskonski strah od smrti?

-Kiš mi je lično priznao da je pišući "Peščanik" želeo verno da opiše strah, tako da bi ga i neko drugi prepoznao, a zatim dodao u šali - "da bi ga bolje lečio". Strah od smrti je posebna tema i u "Rečniku straha" posvećena mu je velika pažnja. Postojalo je uverenje filozofa i pojedinih psihijatara da je strah od smrti osnova svih strahova. Međutim, Frojd je to porekao. Čudnovato je da je originalna Melani Klajn (engleski psihoanalitičar, jevrejsko-mađarskog porekla) tu ideju prihvatila, ali u sasvim drugom kontekstu. Ona je tvrdila da je strah od smrti razvojni fenomen, da nije nasledan i urođen, ali da se celokupan razvoj zasniva na stalnom suprotstavljanju tom osnovnom i primarnom strahu oličenom u nagonu smrti. Tvrdila je da se strah od smrti javlja kod osoba koje imaju nepovoljan razvoj, to jest objektni odnos sa roditeljima, pre svega sa majkom, ili su, pak, na neodgovorajući način vaspitavana, odbacivanjem ili prevelikom zaštitom, kaže Erić. 

Istražujući strah u ovoj knjizi čitalac može da pronađe odrednicu "ljudi smrti", koja je u objašnjenju dovedena u vezu sa ljudskom moći. Ljubomir Erić objašnjava ovaj pojam:

– Strah od smrti se veoma blisko povezuje sa psihologijom grupe, vođom, vlašću i moći. Postoje ljudi koji su tokom istorije svoju moć zloupotrebljavali toliko i na takav način da im naziv "ljudi smrti" veoma priliči.

Strah od straha

Pitanje koje se nameće nakon čitanja ove "abecede straha" glasi: Koji je strah opasniji, strah od smrti ili strah od života?

- Strah od smrti i strah od života su dve strane iste medalje. Svaka ima svoje karakteristike i teško je reći šta je opasnije. U svakom slučaju to su najneprijatnija osećanja koja čovek uopšte može da doživi. Mnogi pacijenti koji su doživeli strah od smrti u sklopu napada panike tvrde da ništa gore u životu nisu iskusili i da bi radije umrli nego ponovo doživeli takvo stanje (strah od straha). S druge strane, strah od života sprečava ljude da svoje aktivnosti učine efektivnim i plodonosnim, takve osobe se vraćaju na nivo deteta koje ne sme da ostane samo u kući, da izađe iz nje, da se vozi javnim saobraćajem, razdvoji od važnih osoba, majke ili oca, da putuje.

Koje su iskoristive i korisne strane osećanja straha?

- Određena količina straha neophodna je u svakodnevnom životu, ona koristi ljudima za prilagođavanje i razvoj. Bez straha ljudi ne bi umeli da osete opasnost koja preti njihovom telesnom i psihičkom integritetu. Čim je neki od vitalnih životnih interesa doveden u pitanje ili mu preti opasnost tu je strah da nas upozori, kao zvonce, koje poziva na akciju. Taj konstruktivni aspekt straha leži u osnovi ljudske kreativnosti uopšte, u formiranju društva, nauke, religije, filozofije i umetnosti. U "Rečniku"  postoje odrednice o normalnom strahu i osobama, stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti, koje su boreći se sa strahom ili viškom straha, stvarali velika dela. Da navedem samo naše književnike -Desnicu, Andrića, Kiša, kao i svetske slikare i vajare Van Goga, Munka, Đakometija, Klea i druge.

Na pitanje da li kao lekar i naučnik zastupa neku osobenu definiciju straha, naš sagovornik pojašnjava da svako ko se bavi strahom i stiče iskustva u njegovom razumevanju u svakodnevnom psihoterapijskom radu sa anksioznim pacijentima ima svoj stav u određenju straha. "I pored toga što sam psihoanalitički psihoterapeut ja strah posmatram kao osnovnu emociju koja se mora objašnjavati sa više aspekata – psihoanalitičkog, interpersonalnog, to jest relacionog, kognitivno-ponašajnog i biološkog. Svaki pojedinac posebno ispoljava krajnje individualnu kombinaciju ovih aspekata tako da strah treba razumevati samo u tom kontekstu, a ne zasnivati svoj stav samo na nekoj krutoj i po pravilu nedostatnoj definiciji."

Uspon neurobiologije

Strah je star koliko i čovek, ali je nauka o njemu tek danas doživela pravi bum. S razlogom. Jer, anksioznost i strah jedno su od obeležja moderne civilizacije, zasićene ratovima, kataklizmama, terorizmima, čije dejstvo i strah koji pobuđuju, zahvaljujući medijima, postaju planetarni.

Naš sagovornik podseća da su i dalje aktuelne i u prvom planu psihoanalitičke i psihodinamičke teorije, koje se stalno usavršavaju kako napreduju znanja o strahu. Ni malo ne čudi, dodaje,  što se danas o strahu daju predlošci iz nove grane nauke – neuropsihoanalize.