Паника највећи непријатељ на испиту

Ако је веровати родитељима матураната који крећу у трку за жељени индекс, енергетска пића, кофеински напици и пилуле против несанице постали су главна „помоћна литература” у спремању пријемних испита, а због нарастајуће треме велики број свршених средњошколаца узима и пилуле за смирење.

Нажалост, немали број родитеља несвесно доприноси подизању „емотивне температуре” матураната, јер нису у стању да финансирају ванредне студије свог детета или да га упишу на неки од приватних факултета.    

Ана Стаменковић, мајка деветнаестогодишње Нине која жели да упише Филолошки факултет, не крије своју забринутост због кћеркине академске судбине и искрено каже:

„Ако Нина буде самофинансирајући студент мораћу да подигнем кредит за њено школовање – ако ми банка уопште одобри ту позајмицу, јер сам већ задужена кредитом. Нина је изричита по питању жељеног факултета и не жели да размишља о алтернативи и то је нешто што прави тензију и нама и њој”, прича ова мајка која се са носталгијом присећа сопствених факултетских дана. 

„У време када сам ја уписивала факултет било је практично свеједно да ли ћу бити редован или самофинансирајући студент, јер су ванредне студије симболично коштале. Данас велики број родитеља са муком финансира и бесплатне студије своје деце, нарочито ако се она школују на медицинским или технолошким факултетима, а породице које су узеле кредит за ванредно студирање једва састављају крај са крајем”, каже овај родитељ.

Нина је једна од 50.000 матураната који ће за неколико дана кренути у трку за жељени индекс, а психолог Драгана Кожовић, која је неколико генерација ђака Шесте београдске гимназије саветовала како да упишу жељени факултет, каже да су родитељи ти од којих зависи да ли ће дете које полаже пријемни испит бити преплављено тремом и страхом или ће на овај испит отићи сабрано.  

– Родитељи не смеју да од уписа на факултет направе „све или ништа” ситуацију, јер је то изузетно стресна животна позицију и за одраслу особу, а камоли за матуранте који се налазе на раскрсници детињства и зрелог доба. Родитељи треба да буду глас разума а не глас панике, односно морају да реално сагледају ситуацију – да процене да ли ће дете на основу свог средњошколског успеха освојити индекс жељеног факултета и да у сарадњи са дететом пронађу алтернативе у случају да се ђак нађе испод „црте”.

А те алтернативе су многобројне – почев од тога да се упише сродни смер на жељеном факултету, па до тога да се упише сродни факултет и после положи разлика у испитима. 

Родитељи су често претерано попустљиви током школовања и гледају кроз прсте тројкама и двојкама, иако знају да је за већину факултета добар школски успех услов без кога се не може уписати жељени факултет. А онда на крају четвртог разреда направе огроман притисак на дете да савршено положи пријемни испит и тако умањи лош школски успех, каже Драгана Кожовић. 

На питање како да се помогне деци која по сваку цену желе да упишу одређени факултет, она каже да матуранти нису толико нереални и ултимативно колико изгледају и звуче и додаје да они са својим вршњацима размењује информације о начинима уписа жељеног факултета.

„Важно је да дете осети бригу, а не притисак родитеља. Задатак је родитеља да се постарају да се дете здраво храни, да уноси витамине и угљене хидрате (чоколада је храна за мозак) и да ради лагане физичке вежбе због боље циркулације. Такође је важно да дете на пријемни испит изађе наспавано и да обавезно доручкује”, каже Драгана Кожовић.

Слободан Малушић, директор ОШ „Ђура Јакшић” и специјалиста педагогије каже да матурантима највећу трему праве родитељи и истиче да велики број преамбициозних родитеља по сваку цену жели да дете упише одређени факултет и то ствара велики психолошки притисак.

„Дете се може блокирати на пријемном испиту ако уписује факултет за који нема способности или жеље да га студира а осећа притисак родитеља да има индекс тог факултета. Због тога је важно проценити које су му стварне жеље и да ли се оне могу уклопити у (академску) реалност.

И наравно, важно је да дете има алтернативу, односно одговор на питање – шта ако не добије индекс жељеног факултета”, закључује Слободан Малушић.