Мушкарци чешће на "удару" ХИВ-а

Двадесет четири особе у Србији умрле су прошле године од АИДС-а, новорегистрованих је 85 ХИВ позитивних, а 51 особа је оболела од АИДС-а. Према подацима Центра за превенцију и контролу заразних болести Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", у Србији су од 1985. до краја 2006. године званично регистроване 2.103 ХИВ позитивне особе, од којих су 1.352 (64 одсто) већ оболеле од АИДС-а (сиде), док је 905 особа умрло од АИДС-а (67 одсто свих оболелих).

Др Данијела Симић, епидемиолог института, каже да је највише регистрованих ХИВ позитивних на подручју града Београда, и то 77 одсто. Према њеним речима, то је очекивано, јер као и у сваком  великом граду, у Београду је највише особа ризичног понашања, а и највећи број тестирања је обављен управо овде.

– Према доступним подацима, 61 особа инфицирана ХИВ-ом је умрла од болести и стања која нису специфична за АИДС, тако да је крајем 2006. године у Србији 1.137 особа живело са ХИВ-ом. После сталног пораста регистрованих особа са клиничком манифестацијом АИДС-а, од 1999. године се запажа постепено опадање броја оболелих, с проценом да ће се тај тренд задржати и током наредног периода. Такође, од 1997. године је регистрован и континуиран пад броја умрлих, тако да од 2002. године просечно 26 особа годишње умире од АИДС-а – каже др Симић и додаје да је пад оболевања и умирања од АИДС-а највероватније резултат примене комбиноване, високо активне антиретровирусне терапије (ХААРТ), која је од 1997. године доступна и бесплатна код нас.

Према речима Симићеве, број инфицираних, оболелих и умрлих мушкараца је троструко већи у односу на жене, што указује на већу изложеност мушкараца инфекцији и то је у складу са подацима из Европе и света.

– Највише ХИВ позитивних особа дијагностиковано је у узрасту од 25 до 39 година (58 одсто), највише оболелих је у узрасту од 30 до 49 година (934 особе – 69 одсто), а у овом старосном добу је и највише умрлих (621 особа). Међу децом узраста до 15 година ХИВ инфекција је реткост (3,3 одсто), као и међу младима узраста од 15 до 24 године (12,8 одсто). Укупно посматрано, водећи начин преношења ХИВ-а међу оболелим од АИДС-а је коришћење заједничког прибора међу интравенским наркоманима (43 одсто), док другу велику трансмисивну групу међу оболелима чине особе које су ХИВ "добиле" сексуалним односом без заштите, било са особом истог или супротног пола – објашњава др Симић и додаје да је ризични сексуални однос узрок заразе код 36 одсто инфицираних.

Пренос ХИВ инфекције са мајке на дете је изузетно редак (1,5 одсто) док за више од 11 одсто оболелих, углавном мушкараца, није утврђен или пријављен начин заражавања, истиче она и додаје да због хомофобије у нашем друштву, мушкарци често прикривају своје ризично понашање. Сличне претпоставке постоје и за неке друге земље, а нарочито за земље Источне Европе.

– Међутим, оно што чини епидемиолошку ситуацију у Србији потенцијално несигурном јесте тренд опадања оболевања међу интравенским корисницима дроге, а са друге стране изразит пораст оболелих међу хетеросексуалцима и мушкарцима који имају сексуалне односе са мушкарцима, нарочито у последњих десетак година. Овај тренд је још израженији међу новодијагностикованим особама зараженим ХИВ-ом – каже др Данијела Симић.

Од 85 новооткривених особа инфицираних ХИВ-ом, истиче наша саговорница, 18 је са територије Војводине, а 38 из Београда, при чему је регистровано скоро петоструко више мушкараца (70 мушкараца према 15 жена).