Хркање – „убица” брачне романтике

Више од две милијарде људи на свету пати од проблемаса хркањем, појаве која се сусреће код оба пола, свих раса и на свим континентима. Статистика показује да је око 60 одсто мушкараца и 40 одсто жена који имају више од 60 година склоно овој појави, а да је синдром хркања два до три пута присутнији код припадника јачег пола.

Како истиче примаријус др Новак Вукоје, оториноралинголог и члан Српске академије иновационих наука, појава хркањаје у 10 до 15 одсто случајева присутнаи код деце која имају од три до шест година. Увећани крајници су код деце главни кривац ових сметњи, па њиховим одстрањењем тегобе престају, што није случајса одраслима. Ова појава ако се не предузме лечење траје до краја живота, са тенденцијом погоршања. Тада обично оставља последице на друге органе и системе.

– Мисли се да су дистрибуција масног ткива и хормонални дисбаланс одговорни за то. Хркање је проглашено за другу бучну непријатност коју производи људски организам. Старо је колико и само спавање и није под контролом наше воље, па ми на њега не можемо утицати. Када се појави, знак је опструкције такозваних горњих партија ваздушног пута. Примарни фактор за настанак хркања је нарушен ваздушни пут од носа до душника. За хркање кажемо да је уобичајно, али не и нормално. Оно је највећи „убица” мирних спаваћих соба. Због њега су пропали многи иначе успешни бракови. Из тога се да закључити да је хркање заправо болест брачног партнера, болест слушаоца, суноврат романтике, понор за сваку идилу, али и крајњи тест колико волите свог вољеног – истакао је др Вукоје који се проблемом хркања и ноћног гушења бави више од две деценије.

Две трећине људи који су суочени са овим симптомом имају телесну тежину бар 20 одсто изнад нормале. Постоји јасна корелација између угојености и хркања – што је врат особе шири, проблеми су све већи.

– Готово да и не знам жену која не тврди да њен животни сапутник барем понекадзахрче. Заправо, све чешће се и мушкарци жале да њихове супруге „тестеришу”. Истина је да жене ређе хрчу и да је бука коју при томе производе знатно мањег интензитета него код мушкараца – објашњава др Вукоје.

Ронхопатија (хркање) највеће је брачно искушење и статистике говоре да је за распад романтичне везе оно на четвртом месту. Жене, чији партнери ноторно хрчу, такође су се жалиле да нису задовољне љубавним животом са њима. Једно испитивање у Америци које је обухватило перманентне хркаче и такозване апнеичаре (паузе у дисању), са аспекта сексуалности, показало је да је око 25 одсто одраслих, старијих од 30 година, било незаинтересовано за љубав услед смањеног либида или импотенције. Дошло се до закључка да је то чешћи разлог разилажења међу партнерима него онај бучни звук који им онемогућава миран сан – објаснио је др Вукоје, који је први у бившој Југославији оперисао пацијента који је патио од ноторног хркања и ноћног гушења.

– Идеално решење за бучне спаваче није ни до данас нађено. Медицина још није пронашла „магични” лек који би пацијенту трајно решио проблем. Као прво препоручује се редукција телесне тежине и њено довођење у нормалу, избегавање обилних вечера и превеликог конзумирања пића, избегавање седатива и средстава за спавање, уз физичко вежбање и шетње, спавање на страни са уздигнутим узглављем. Код особа који музицирају у сваком положају и позицији тела, па чак и када спавају на стомаку третман изискује примену одређених справа и направа или хируршког решавања проблема. Денталне протезе које померају доњу вилицу према напред и тиме држе отвореним ваздушни пут, могу спречити хркање. Апарати који под позитивним притиском убацују ваздух у плућа се првенствено користе код апнеичара и престављају најбољу опцију нехируршког третмана ових пацијената. Док их пацијент користи имају ефекта, а када престану са употребом, стање се враћа на оно као пре третмана. Питање интолеранције на њих је такође један од проблема који им смањује кредибилитет. Најбољи хируршки резултати се постижу максило-мандибуларном остетотомијом, то јест померањем горње и доње вилице према напред. „Рез за миран сан” код многих још остаје као најидеалније решење за „тиху ноћ” – додао је др Вукоје.

--------------------------------------------------------

Учестали удеси и несреће

Анализирајући учесталост хркања у односу на време спавања нађено је да је оно најприсутније у периоду између 22 и 24 сата, као и у јутарњим часовима између четири и шест сати, што је везано за циклус сна. Неки вид поремећаја дисања у току сна има 30 одсто особа које пате од повишеног крвног притиска. Код људи који имају овај проблем знатно је присутнија учесталост саобраћајних удеса и повреда на раду.