Фармацеутски отпад иде у иностранство

Четири стотине тона лекова којима је истекао рок трајања ускоро би требало да напусте београдске здравствене установе, у којима су, мада бескорисне а делом сврстане и у опасан отпад, чекале деценијама, гомилајући се, пошто нисмо имали постројење за његово уништавање. Како такав погон и даље немамо, товар ће бити послат у Аустрију. Када ћемо саградити одавно потребно постројење, још се не зна. До тада, предстојећим извозом смо проблем само привремено решили. Без „фабрике” у којој би били неутрализовани, застарели лекови, каниле, боце за инфузију и остали материјал контаминиран медикаментима наставиће да се таложи, и то по стопи од око 130 тона годишње – ако се у фармацеутски отпад сврстају и цитотоксични и цитостатички лекови, који се у књигама воде као засебна врста отпада.

фармацеутски отпад деценијама се скупљао по нашим медицинским институцијама, а проблем су само погоршали лекови пристигли у Србију као донација 1999. током бомбардовања, наводе у Министарству животне средине.

– Већина тих лекова је имала још само веома кратко време до истека рока трајања. Последица тога је била да је већина здравствених установа имала тоне фармацеутског отпада ускладиштене у својим просторијама – кажу у министарству.

Апотеке су од пре неколико година у обавези да закључе уговор са предузећима лиценцираним за сакупљање, транспорт и извоз фармацеутског отпада. Њима је прописима задато и да га примају од грађана, како би се избегло да се он таложи по ормарима домаћинстава или да га укућани бацају у контејнере, па чак и канализацију. Али, мало апотекарских установа је обавештавало грађане да могу да им предају такав отпад. Другим речима, постарали су се да им такав терет уопште и не западне. Разлог томе је што регулатива није одредила ко би, након што га апотека прими, морао да плати збрињавање фармацеутског отпада.

– Припремамо нови закон о управљању отпадом, који ће бити усаглашен са последњим директивама Европске уније. Радна група ће предложити и прецизније прописивање начина и поступка финансирања збрињавања фармацеутског отпада, нарочито лекова са истеклим роком трајања који се прикупе од грађана – кажу у министарству.

У ресору Зоране Михајловић нису открили које решење за финансирање тог задатка ће ући у нацрт новог закона – да трошак подмире произвођачи лекова, зависно од удела који имају на тржишту, или грађани, који би тај цех плаћали преко комуналних рачуна.

Без уређеног прилива средстава за плаћање збрињавања, готово ниједна апотекарска установа није ни набавила контејнер у каквом би фармацеутски отпад био добро обезбеђен и привремено ускладиштен док га оператер не преузме и одвезе на уништавање. Уместо тога, aпoтеке тај отпад, супротно прописима, пакују у пластичне кесе не уклонивши претходно амбалажу и не раздвајајући његове различите врсте.