Farmaceutski otpad ide u inostranstvo

Četiri stotine tona lekova kojima je istekao rok trajanja uskoro bi trebalo da napuste beogradske zdravstvene ustanove, u kojima su, mada beskorisne a delom svrstane i u opasan otpad, čekale decenijama, gomilajući se, pošto nismo imali postrojenje za njegovo uništavanje. Kako takav pogon i dalje nemamo, tovar će biti poslat u Austriju. Kada ćemo sagraditi odavno potrebno postrojenje, još se ne zna. Do tada, predstojećim izvozom smo problem samo privremeno rešili. Bez „fabrike” u kojoj bi bili neutralizovani, zastareli lekovi, kanile, boce za infuziju i ostali materijal kontaminiran medikamentima nastaviće da se taloži, i to po stopi od oko 130 tona godišnje – ako se u farmaceutski otpad svrstaju i citotoksični i citostatički lekovi, koji se u knjigama vode kao zasebna vrsta otpada.

farmaceutski otpad decenijama se skupljao po našim medicinskim institucijama, a problem su samo pogoršali lekovi pristigli u Srbiju kao donacija 1999. tokom bombardovanja, navode u Ministarstvu životne sredine.

– Većina tih lekova je imala još samo veoma kratko vreme do isteka roka trajanja. Posledica toga je bila da je većina zdravstvenih ustanova imala tone farmaceutskog otpada uskladištene u svojim prostorijama – kažu u ministarstvu.

Apoteke su od pre nekoliko godina u obavezi da zaključe ugovor sa preduzećima licenciranim za sakupljanje, transport i izvoz farmaceutskog otpada. Njima je propisima zadato i da ga primaju od građana, kako bi se izbeglo da se on taloži po ormarima domaćinstava ili da ga ukućani bacaju u kontejnere, pa čak i kanalizaciju. Ali, malo apotekarskih ustanova je obaveštavalo građane da mogu da im predaju takav otpad. Drugim rečima, postarali su se da im takav teret uopšte i ne zapadne. Razlog tome je što regulativa nije odredila ko bi, nakon što ga apoteka primi, morao da plati zbrinjavanje farmaceutskog otpada.

– Pripremamo novi zakon o upravljanju otpadom, koji će biti usaglašen sa poslednjim direktivama Evropske unije. Radna grupa će predložiti i preciznije propisivanje načina i postupka finansiranja zbrinjavanja farmaceutskog otpada, naročito lekova sa isteklim rokom trajanja koji se prikupe od građana – kažu u ministarstvu.

U resoru Zorane Mihajlović nisu otkrili koje rešenje za finansiranje tog zadatka će ući u nacrt novog zakona – da trošak podmire proizvođači lekova, zavisno od udela koji imaju na tržištu, ili građani, koji bi taj ceh plaćali preko komunalnih računa.

Bez uređenog priliva sredstava za plaćanje zbrinjavanja, gotovo nijedna apotekarska ustanova nije ni nabavila kontejner u kakvom bi farmaceutski otpad bio dobro obezbeđen i privremeno uskladišten dok ga operater ne preuzme i odveze na uništavanje. Umesto toga, apoteke taj otpad, suprotno propisima, pakuju u plastične kese ne uklonivši prethodno ambalažu i ne razdvajajući njegove različite vrste.