Шпијунирам ја, шпијунираш ти

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Број 1: Америка се бави шпијунажом. Број 2: наш Четврти амандман, који штити приватност Американаца, није међународни споразум. И број 3: сваки Европљанин који жели да се жали на међународну шпијунажу, треба прво да погледа шта ради његова влада.”

Ово што је изговорио Мајкл Хејден, бивши директор и НСА и ЦИА, досад је најдиректнија и најциничнија дијагноза ситуације после ескалација открића о обухвату америчке шпијунаже. Њени европски савезници глуме да су изненађени, као да чињеница да (онолико колико може) свако шпијунира свакога у „другом најстаријем занату на свету, подједнако часном као и онај први”, није била позната одраније.

НСА (Национална безбедносна агенција) несумњиво има „највеће уво”, али да оно није први пут прислоњено на комуникације савезника знало се и током деведесетих (прислушним системом „Ешалон” бавила се и једна комисија ЕУ). Овога пута се изгледа отишло за добар корак даље и у много већој мери дирнуло у осетљив живац, пре свега Немаца, па је Обама имао среће што је његов недавни митинг у Берлину одржан пре него што је објављен нови документ у поседу Едварда Сноудена, иначе би био извиждан и можда прошао слично као Џорџ Буш у Багдаду, где је гађан ципелом.

Да ли је Обама због свега изгубио репутацију председника са мисијом да промени Америку и њен имиџ у свету? Утисак је да јесте, али његова нова саветница за националну безбедност Сузан Рајс (која тек треба да преузме дужност), сматра да није.

„Едвард Сноуден је проблем који ћемо превазићи, као што смо то чинили у сличним ситуацијама у прошлости”, изјавила је Рајсова, која сматра да је прерано за процену да ли ће оно што је он изнео имати дугорочне последице.

Са њом се донекле не слажу секретар за одбрану Чак Хејгел и начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага генерал Мартин Демпси, који су оценили да је реч о озбиљној провали државних тајни, која је нанела штету националној безбедности. Хејгел је напоменуо и да је процена те штете у току, а протеклих дана њу је неколико функционера оценило „непоправљивом”.

Сам Обама је остао при ставу да је присмотра „легална и ограничена”, али о овоме у самој Америци постоји велика конфузија, пре свега због противречних изјава људи који су на челу овдашње „безбедносне бирократије”.

Највећу „личну грешку” у том погледу је направио Џејмс Клапер, директор свих обавештајних служби, који је у расправи о овој теми у сенатском Комитету за обавештајна питања, одржаној у марту, на директно питање да ли се прислушкују и амерички грађани, одговорио са „не” и допуном „бар не свесно”.

Пре неки дан, он је члановима комитета послао писмо са објашњењем да је „погрешно разумео питање”. Признао је међутим да је погрешио и, у складу са овдашњим политичким бонтоном, извинио се.

Директор НСА генерал Кејт Александер дотле настоји да подигне морал „прислушкивачима”. У обраћању запосленима позвао их је да им афера не одвуче пажњу и да не размишљају да ли је њихов посао вредан, цењен и частан, јер је „све то истовремено”.

„Ваша посвећеност је ненадмашна, ваш патриотизам несумњив, а ваше способности изазивају завист у свету”, поручио им је.