Гљивице прождиру зрачење

Да разумете мрмљање (или свеједно какво споразумевање) гљивица, зачудили бисте се што сласно варе наталожено смртоносно зрачење. Уколико су гладне и немају ништа друго на јеловнику. Као што се биљке окрећу сунцу (сунцокрет је по томе назван), тамне гљивице, поцрнеле од вишка меланина, усмеравају се ка озраченом земљишту. Да ли чудновата навика у исхрани може да буде од користи људима?

Ако сте помислили да у своје оброке уврстите исту храну, одмах то заборавите; замислите ли поменуте зготовљене гљивице у вашем тањиру, е то није толико далеко од збиље.

И раније су ови и још неки микроорганизми (на пример, бактерије) испољили своју халапљивост и неизбирљивост, прождирући пластичне отпатке, изливену нафту, исцуреле хемикалије и свакојаке материје, опасне и за човека и за животну средину. Испоставило се да свашта прогутају и прераде, али никоме све донедавно није пало на памет да их нуткају – радиоактивним зрачењем!

Први су дотичну појаву уочили нуклеарни хемичар Јекатерина Дадакова и микробиолог Артуро Казадевал из Медицинског колеџа "Алберт Ајнштајн" у Њујорку, откривши да у необичној пробави кључну улогу има молекул меланин, пигмент којег налазимо и у нашој кожи, претварајући енергију у бујање гљивица. Хоће ли их космонаути на дугим путовањима узгајати, иако на први поглед не изгледају нимало примамљиво – подсећају на буђ или плесан на завесама или кабинама којима се ограђују тушеви и каде.

Обожавају Чернобиљ

После највећег нуклеарног мирнодопског удеса 1986. у Чернобиљу, запажено је да се тзв. црне гљивице, обогаћене меланином, унаоколо распростиру, чак у облику малених шиљака. Двоје научника је претпоставило да су се храниле зрачењем којим су загађене рушевине уништеног реактора. Стога су одлучили да испитају како три различита соја подносе бета-зрачење из цезијума 137, насталог ланчаним распадом (фисија) уранијума и плутонијума. Шта су установили?

Сва три (Cladosporium sphaerospermum, Cryptococcus neoformans i Wangiella dermatitidis) расла су знатно брже у присуству поменутих изотопа. Чланак који то описује објављен је у угледном америчком часопису "Јавна научна библиотека" (PloS One).

Поједине гљивице су, дакле, у стању да разграде радиоактивне материјале, као што је врели графит у руинама чернобиљске нуклеарке. Претходна проучавања указала су да су се многе упућивале ка различитим радиоактивним изворима, настојећи да се домогну неких једињења. Истовремено су нагињале лучењу меланина, за који су истраживачи веровали да их штити од изненадних утицаја околине (стресови).

Када су биле изложене јонизујућем зрачењу, заједнице гљивица су стварале више меланина, каже микробиолог Џон Дигтон са Ратгерс универзитета.

Јекатерина Дадакова, са сарадницима, проникнула је да је гљивични меланин променио облик (електронски састав), чиме је четвороструко побољшао обављање метаболичких хемијских радњи (реакција). Насупрот томе, сроднице без овог састојка (пигмент) нису напредовале брже, иако су биле под утицајем зрачења.

И тартуфи су црни

Научници су се често питали зашто су тартуфи и још неке гљиве црне, и нису знали прави одговор. Ако су обдарене сличним прастарим начинима претварања сунчеве светлости или позадинског зрачења, вероватно их користе. И у људској кожи меланин зауставља или увелико умањује погубне последице ултраљубичастих зрака, наглашава Џени Риш, биофизичар на Универзитету Квинсленд (Аустралија).

Другим речима, он изврсно упија енергију (зрачење) и расејава је најбрже могуће; веома је делотворан (висок учинак) у преобраћању енергије у топлоту.

Артуро Казадевал замишља да је то могуће, под условом да смо мало озрачени, мада још нема икаквих доказа. У сваком случају, повећава се вероватноћа јер би иста биохемијска збивања требало да се дешавају и у биљкама и у животињама. Друга с листе провераваних гљивица (Cryptococcus neoformans) може се узгајати изван свемирских летелица зато што подноси, чак, 500 пута јаче јонизујуће зрачење од уобичајених износа! (А то је знатно ниже од количине неопходне да се униште жилави гљивични облици.)

И миколози (изучавају гљивице) и биофизичари сматрају да је ово истраживање занимљиво и, по свему судећи, веродостојно, упозоравајући да су нужна нова изучавања (на пример, да ли меланин преобраћа друге таласне дужине електромагнетног зрачења у енергију) да би се првобитни налази убедљиво потврдили.

Уколико се покаже тачним, генетски измењени меланин могао би да се искористи и за заштиту и исхрану космонаута; а тек у земаљским  условима (убрзан раст биљака)! Може ли меланин у људској кожи да натера ћелије да зрачење преобрате у храну?