Немци прете оптужницама

Требало је времена да афера дигиталног шпијунирања потресе кабинете европских влада и шефова држава. Закаснела олуја, како западни медији називају реакције, у међувремену се незадрживо шири. Надлежна министарства и правосудни органи чланица ЕУ најављују противмере.

Најжешћа расправа покренута је у Немачкој, где се огласило и Савезно јавно тужилаштво у Карлсруеу, надлежно за заштиту уставности. У званичном саопштењу које су пренеле агенције, каже се да је у недељу покренут поступак против Н. Н. лица због сумње подривања унутрашње безбедности земље.

Саопштење за јавност издато је после објављивања извештаја на електронским порталима британског дневника „Гардијан” и немачког недељника „Шпигл” у којима је на основу докумената одбеглог америчког обавештајца Едварда Сноудена показано да су САД прислушкивале најближе савезнике, међу њима кључне чланице ЕУ, али и институције Европске уније (озвучиле су зграду Justus Lipsius у Бриселу, седише Савета ЕУ). Истиче се да су прелиминарне истражне радње у току, а да је покретање главне истраге формалност: „Истрага ће бити спроведена и подигнуте оптужнице против немачких држављана за које се утврди да су били умешани у аферу”, речено је у Карлсруеу.

Огласио се и италијански председник Ђорђо Наполитано. Као први европски државник назвао је шпијунску аферу – „Датагејт”, по угледу на аферу „Вотергејт” због које је бивши амерички председник Ричард Никсон принуђен да као први и једини председник у историји САД поднесе оставку у августу 1974. године.

„Датагејт” је сложена и осетљива тема о којој ће Министарство спољних послова и целокупна влада (Италије) морати да заузму јасан став... Од САД, такође, очекујем разјашњење ситуације и одговарајућу дипломатску реакцију”, рекао је председник Наполитано.

Уз Италију, јуче је и у Аустрији покренута расправа о мерама против виновника афере. Повод је дао шеф посланичке групе социјалдемократа у Европском парламенту Ханес Свобода. Затражио је од своје владе да хитно провери наводе и предузме кораке, ако се испостави да је Аустрија била жртва дигиталне шпијунаже: „Аустрија је логична ’мета’ шпијунских напада САД због њених блиских контаката са земљама источне Европе”, рекао је Свобода.

Најгласнији знак за узбуну дат је у Немачкој. Прва се огласила Сабине Лојтхојсер-Шнаренбергер, министар правосуђа: „Све ово подсећа на сучељавања у епохи хладног рата, с тим што су сада Немачка и још неке европске демократије мета, као што су то биле источноевропске државе.”

Немачки савезни опуномоћеник за заштиту личних података Петер Шар пренео је лопту у немачко двориште. Захтевао је од своје владе да уз демарш истражи степен умешаности „домаћих субјеката”.

У круговима демохришћанских посланика спекулише се да би министру унутрашњих послова Хансу Петеру Фридриху могла да буде „предочена неопходност” да преузме политичку одговорност. Као показатељ расположења могао би да послужи коментар утицајног дневника „Зидојче цајтунг”. Министру је предочено: „Као први човек безбедносних структура, пре свега уставобранитеља, морао би да зна да је задатак уставобранитеља да штите устав.”

Немачка канцеларка још није лично заузела став о афери. Портпарол њеног кабинета и владе Штефан Сајберт, међутим, издао је саопштење у коме се каже: „Савезна влада оштро критикује САД због умешаности у аферу прислушкивања. Надзирање из потаје не приличи односу према пријатељима – то тако не иде, ми нисмо (противници) у хладном рату!”

Сајберт је саопштио да је влада у Берлину још у току минулог викенда изразила Вашингтону чуђење због поступака америчких обавештајаца. Најавио је обраћање канцеларке јавности.

Као показатељ расположења и опредељења немачке владе, могла би да послужи изјава Волфганга Бозбаха, демохришћанског председавајућег парламентарног одбора за питања унутрашње политике. Бозбах је упозорио јавност да не очекује превише од Немачке. „Нећемо пренаглити, још мање изоловано наступити... Ово погађа ЕУ у целини, Европа би морала да говори једним гласом”, рекао је Бозбах.

Европски глас дигли су председник Европског парламента, Немац Мартин Шулц и луксембуршка комесарка ЕУ за питања правосуђа, уставности и грађанских права Вивијан Рединг.

„Партнери не шпијунирају једни друге”, рекла је Редингова и запретила САД свођењем преговора о стварању слободне трговинске зоне између САД и ЕУ на такозвани технички ниво.

Протестe, упозорења и претње не би требало узети здраво за готово. Документи о преплитању међусобне шпијунаже и користи европских и америчких обавештајних служби – које је први обелоданио британски „Гардијан” – показују да су у аферу умешане и обавештајне службе најмање седам чланица ЕУ – Велике Британије, Немачке, Француске, Италије, Шпаније, Данске и Холандије.

Који је степен умешаности у питању, могло би се наслутити на основу изјаве шефа америчких обавештајних служби Џемса Клепера: „Европа не би требало да критикује друге, пре него што размисли којим се методима сама служи”, упозорио је Клепер и најавио да ће Америка у билатералним разговорима са сваким од партнера појединачно разјаснити неспоразуме.

Отклањањем неспоразума, афера наравно неће бити стављена ад акта, барем не када је о Немачкој реч. Онде је већ постављено питање одговорности, а можда и умешаности обавештајне службе БНД. Није реч само о притиску који на немачке обавештајце врши влада у Берлину. Европски обавештајни партнери траже од Пулаха – седиште БНД, недалеко од Минхена – да именује немачке компаније међу осамдесетак мултинационалних предузећа за телекомуникације, на које се на основу докумената Едварда Сноудена сумња да су прослеђивале информације америчкој Националној безбедносној агенцији НСА.