Nemci prete optužnicama

Trebalo je vremena da afera digitalnog špijuniranja potrese kabinete evropskih vlada i šefova država. Zakasnela oluja, kako zapadni mediji nazivaju reakcije, u međuvremenu se nezadrživo širi. Nadležna ministarstva i pravosudni organi članica EU najavljuju protivmere.

Najžešća rasprava pokrenuta je u Nemačkoj, gde se oglasilo i Savezno javno tužilaštvo u Karlsrueu, nadležno za zaštitu ustavnosti. U zvaničnom saopštenju koje su prenele agencije, kaže se da je u nedelju pokrenut postupak protiv N. N. lica zbog sumnje podrivanja unutrašnje bezbednosti zemlje.

Saopštenje za javnost izdato je posle objavljivanja izveštaja na elektronskim portalima britanskog dnevnika „Gardijan” i nemačkog nedeljnika „Špigl” u kojima je na osnovu dokumenata odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena pokazano da su SAD prisluškivale najbliže saveznike, među njima ključne članice EU, ali i institucije Evropske unije (ozvučile su zgradu Justus Lipsius u Briselu, sediše Saveta EU). Ističe se da su preliminarne istražne radnje u toku, a da je pokretanje glavne istrage formalnost: „Istraga će biti sprovedena i podignute optužnice protiv nemačkih državljana za koje se utvrdi da su bili umešani u aferu”, rečeno je u Karlsrueu.

Oglasio se i italijanski predsednik Đorđo Napolitano. Kao prvi evropski državnik nazvao je špijunsku aferu – „Datagejt”, po ugledu na aferu „Votergejt” zbog koje je bivši američki predsednik Ričard Nikson prinuđen da kao prvi i jedini predsednik u istoriji SAD podnese ostavku u avgustu 1974. godine.

„Datagejt” je složena i osetljiva tema o kojoj će Ministarstvo spoljnih poslova i celokupna vlada (Italije) morati da zauzmu jasan stav... Od SAD, takođe, očekujem razjašnjenje situacije i odgovarajuću diplomatsku reakciju”, rekao je predsednik Napolitano.

Uz Italiju, juče je i u Austriji pokrenuta rasprava o merama protiv vinovnika afere. Povod je dao šef poslaničke grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda. Zatražio je od svoje vlade da hitno proveri navode i preduzme korake, ako se ispostavi da je Austrija bila žrtva digitalne špijunaže: „Austrija je logična ’meta’ špijunskih napada SAD zbog njenih bliskih kontakata sa zemljama istočne Evrope”, rekao je Svoboda.

Najglasniji znak za uzbunu dat je u Nemačkoj. Prva se oglasila Sabine Lojthojser-Šnarenberger, ministar pravosuđa: „Sve ovo podseća na sučeljavanja u epohi hladnog rata, s tim što su sada Nemačka i još neke evropske demokratije meta, kao što su to bile istočnoevropske države.”

Nemački savezni opunomoćenik za zaštitu ličnih podataka Peter Šar preneo je loptu u nemačko dvorište. Zahtevao je od svoje vlade da uz demarš istraži stepen umešanosti „domaćih subjekata”.

U krugovima demohrišćanskih poslanika spekuliše se da bi ministru unutrašnjih poslova Hansu Peteru Fridrihu mogla da bude „predočena neophodnost” da preuzme političku odgovornost. Kao pokazatelj raspoloženja mogao bi da posluži komentar uticajnog dnevnika „Zidojče cajtung”. Ministru je predočeno: „Kao prvi čovek bezbednosnih struktura, pre svega ustavobranitelja, morao bi da zna da je zadatak ustavobranitelja da štite ustav.”

Nemačka kancelarka još nije lično zauzela stav o aferi. Portparol njenog kabineta i vlade Štefan Sajbert, međutim, izdao je saopštenje u kome se kaže: „Savezna vlada oštro kritikuje SAD zbog umešanosti u aferu prisluškivanja. Nadziranje iz potaje ne priliči odnosu prema prijateljima – to tako ne ide, mi nismo (protivnici) u hladnom ratu!”

Sajbert je saopštio da je vlada u Berlinu još u toku minulog vikenda izrazila Vašingtonu čuđenje zbog postupaka američkih obaveštajaca. Najavio je obraćanje kancelarke javnosti.

Kao pokazatelj raspoloženja i opredeljenja nemačke vlade, mogla bi da posluži izjava Volfganga Bozbaha, demohrišćanskog predsedavajućeg parlamentarnog odbora za pitanja unutrašnje politike. Bozbah je upozorio javnost da ne očekuje previše od Nemačke. „Nećemo prenagliti, još manje izolovano nastupiti... Ovo pogađa EU u celini, Evropa bi morala da govori jednim glasom”, rekao je Bozbah.

Evropski glas digli su predsednik Evropskog parlamenta, Nemac Martin Šulc i luksemburška komesarka EU za pitanja pravosuđa, ustavnosti i građanskih prava Vivijan Reding.

„Partneri ne špijuniraju jedni druge”, rekla je Redingova i zapretila SAD svođenjem pregovora o stvaranju slobodne trgovinske zone između SAD i EU na takozvani tehnički nivo.

Proteste, upozorenja i pretnje ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo. Dokumenti o preplitanju međusobne špijunaže i koristi evropskih i američkih obaveštajnih službi – koje je prvi obelodanio britanski „Gardijan” – pokazuju da su u aferu umešane i obaveštajne službe najmanje sedam članica EU – Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Danske i Holandije.

Koji je stepen umešanosti u pitanju, moglo bi se naslutiti na osnovu izjave šefa američkih obaveštajnih službi Džemsa Klepera: „Evropa ne bi trebalo da kritikuje druge, pre nego što razmisli kojim se metodima sama služi”, upozorio je Kleper i najavio da će Amerika u bilateralnim razgovorima sa svakim od partnera pojedinačno razjasniti nesporazume.

Otklanjanjem nesporazuma, afera naravno neće biti stavljena ad akta, barem ne kada je o Nemačkoj reč. Onde je već postavljeno pitanje odgovornosti, a možda i umešanosti obaveštajne službe BND. Nije reč samo o pritisku koji na nemačke obaveštajce vrši vlada u Berlinu. Evropski obaveštajni partneri traže od Pulaha – sedište BND, nedaleko od Minhena – da imenuje nemačke kompanije među osamdesetak multinacionalnih preduzeća za telekomunikacije, na koje se na osnovu dokumenata Edvarda Snoudena sumnja da su prosleđivale informacije američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji NSA.