"Феудализација" и у јавним предузећима

Већина јавних предузећа најкасније у наредних месец или два добиће нове управне одборе и директоре. Иако коначног договора још нема, готово је извесно да ће места у управним одборима бити подељена тако да кадрови Демократске странке добију половину места, Демократска странка Србије и Новe Србије би међу собом поделиле 35 одсто места, док би остатак припао кадровима Г17 плус.

Борба за директорска места у јавним предузећима, међутим, према речима извора "Политике" из владајуће коалиције, биће много жешћа, а главну реч водиће ДС и ДСС, али и Г17 плус и НС ће тражити свој део колача.

И у овом сегменту ће, највероватније, бити примењен тзв. феудални систем, па би тако јавна предузећа, у зависности од тога чији се кадар налази на челу ресорног министарства, добила и директоре из истих странака. Иначе, сам термин "феудализација ресора" највише су користили представници ДС-а за претходну Коштуничину владу.

Ипак, место председника УО у одређеном предузећу вероватно би припало некој од странака из коалиције.

У Новој Србији, којој је у новој влади припало само Министарство за инфраструктуру, чак отворено признају да ће инсистирати на томе да директори јавних предузећа из сфера грађевинарства и саобраћаја буду људи из НС-а.

– Главни критеријуми за постављање директора требало би да буду њихова стручност, квалитет, професионализам, а не политичка припадност и подобност. У нашем случају, међутим, ми ћемо тражити да директори предузећа из области саобраћаја и грађевинарства буду из Нове Србије, јер ми управо имамо одговарајуће људе за те позиције – каже за "Политику" Дубравка Филиповски, потпредседник НС-а.

То би, заправо, значило да ће у НС-у инсистирати да њихови људи руководе предузећима у којима су и до сада били на челу као што су "Путеви Србије" (Бранко Јоцић) или "Железнице Србије" (Миланко Шаранчић), али и београдским Аеродромом "Никола Тесла" и "ЈАТ ервејзом". За ЈАТ постоји реална шанса да "падне у руке" Новој Србији, с обзиром на то да се на његовом челу тренутно налази Небојша Старчевић, кадар Српског покрета обнове који више није део владајуће коалиције.

Директор Аеродрома је, међутим, Небојша Недељковић, кадар Г17 плус и нема сумње да у овој странци неће благонаклоно гледати на његову евентуалну смену. Међутим и сам Велимир Илић недавно је изјавио да треба мало "растеретити Г17 плус, јер су оптерећени са превише ресора". Из Г17 плус је, такође, и директор "Лутрије Србије" Бојан Кришто.

Упражњена ће, будући да су на њима кадрови СПО, остати и места председника УО Телекома (Милан Божић) и директора Београдског сајма (Анђелко Трпковић).

Међутим, мало је вероватно да ће се Демократска странка, која и у влади држи већину ресора, задовољити само директорским и фотељама председника и чланова управних одбора јавних предузећа у којима су седели кадрови СПО, па ће, неминовно, и друге странке владајуће коалиције морати да ускладе своје аспирације.

Прави разговори о подели директорских и места у управним одборима, иако је, према незваничним најавама, требало да почну пре три дана, још нису стартовали. Неформалних преговора има, али, како тврде наши извори, још нису споменута конкретна персонална решења.

Приликом договора о формирању владе, ова тема је, како каже наш саговорник из владајуће коалиције, само дотакнута. Због временског шкрипца у који су упале, притиснуте законским роковима, странке нису успеле да на време и ово питање детаљно разраде. Нема сумње, међутим, да ће текст коалиционог споразума, који још није довршен, и ову област прецизно да уреди.

Места за поделу биће доста, почевши од великих привредних система попут Нафтне индустрије Србије, НИС Југопетрола, Електропривреде Србије и Телекома, преко Србијашума, Србијагаса и Србијавода…

Веома ће бити занимљиво коме ће припасти руководећа места у НИС-у, једном од великих јавних предузећа, које би међу првима требало да се приватизује. Уколико би био испоштован "феудални принцип", у НИС-у би могао да остане директор Срђан Бошњаковић, као кадар ДСС-а, с обзиром на то да је министар за енергетику Александар Поповић. По истој основи, директор ЕПС-а могао би да остане Владимир Ђорђевић.

--------------------------------------------------------------------------

Дуг странци

Један од разлога због којег странке толико желе да имају што више представника у управним одборима јесте и неписано правило да партијски функционери, који седе по управним одборима јавних предузећа део своје плате одвајају за странку. Та сума се креће од пет до 20 одсто од плате. Ни у једној странци, међутим, не наводе да је реч о стриктној обавези, већ о очекивању да се функционер, практично, одужи странци због тога што га је она и поставила у управни одбор.