"Feudalizacija" i u javnim preduzećima

Većina javnih preduzeća najkasnije u narednih mesec ili dva dobiće nove upravne odbore i direktore. Iako konačnog dogovora još nema, gotovo je izvesno da će mesta u upravnim odborima biti podeljena tako da kadrovi Demokratske stranke dobiju polovinu mesta, Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije bi među sobom podelile 35 odsto mesta, dok bi ostatak pripao kadrovima G17 plus.

Borba za direktorska mesta u javnim preduzećima, međutim, prema rečima izvora "Politike" iz vladajuće koalicije, biće mnogo žešća, a glavnu reč vodiće DS i DSS, ali i G17 plus i NS će tražiti svoj deo kolača.

I u ovom segmentu će, najverovatnije, biti primenjen tzv. feudalni sistem, pa bi tako javna preduzeća, u zavisnosti od toga čiji se kadar nalazi na čelu resornog ministarstva, dobila i direktore iz istih stranaka. Inače, sam termin "feudalizacija resora" najviše su koristili predstavnici DS-a za prethodnu Koštuničinu vladu.

Ipak, mesto predsednika UO u određenom preduzeću verovatno bi pripalo nekoj od stranaka iz koalicije.

U Novoj Srbiji, kojoj je u novoj vladi pripalo samo Ministarstvo za infrastrukturu, čak otvoreno priznaju da će insistirati na tome da direktori javnih preduzeća iz sfera građevinarstva i saobraćaja budu ljudi iz NS-a.

– Glavni kriterijumi za postavljanje direktora trebalo bi da budu njihova stručnost, kvalitet, profesionalizam, a ne politička pripadnost i podobnost. U našem slučaju, međutim, mi ćemo tražiti da direktori preduzeća iz oblasti saobraćaja i građevinarstva budu iz Nove Srbije, jer mi upravo imamo odgovarajuće ljude za te pozicije – kaže za "Politiku" Dubravka Filipovski, potpredsednik NS-a.

To bi, zapravo, značilo da će u NS-u insistirati da njihovi ljudi rukovode preduzećima u kojima su i do sada bili na čelu kao što su "Putevi Srbije" (Branko Jocić) ili "Železnice Srbije" (Milanko Šarančić), ali i beogradskim Aerodromom "Nikola Tesla" i "JAT ervejzom". Za JAT postoji realna šansa da "padne u ruke" Novoj Srbiji, s obzirom na to da se na njegovom čelu trenutno nalazi Nebojša Starčević, kadar Srpskog pokreta obnove koji više nije deo vladajuće koalicije.

Direktor Aerodroma je, međutim, Nebojša Nedeljković, kadar G17 plus i nema sumnje da u ovoj stranci neće blagonaklono gledati na njegovu eventualnu smenu. Međutim i sam Velimir Ilić nedavno je izjavio da treba malo "rasteretiti G17 plus, jer su opterećeni sa previše resora". Iz G17 plus je, takođe, i direktor "Lutrije Srbije" Bojan Krišto.

Upražnjena će, budući da su na njima kadrovi SPO, ostati i mesta predsednika UO Telekoma (Milan Božić) i direktora Beogradskog sajma (Anđelko Trpković).

Međutim, malo je verovatno da će se Demokratska stranka, koja i u vladi drži većinu resora, zadovoljiti samo direktorskim i foteljama predsednika i članova upravnih odbora javnih preduzeća u kojima su sedeli kadrovi SPO, pa će, neminovno, i druge stranke vladajuće koalicije morati da usklade svoje aspiracije.

Pravi razgovori o podeli direktorskih i mesta u upravnim odborima, iako je, prema nezvaničnim najavama, trebalo da počnu pre tri dana, još nisu startovali. Neformalnih pregovora ima, ali, kako tvrde naši izvori, još nisu spomenuta konkretna personalna rešenja.

Prilikom dogovora o formiranju vlade, ova tema je, kako kaže naš sagovornik iz vladajuće koalicije, samo dotaknuta. Zbog vremenskog škripca u koji su upale, pritisnute zakonskim rokovima, stranke nisu uspele da na vreme i ovo pitanje detaljno razrade. Nema sumnje, međutim, da će tekst koalicionog sporazuma, koji još nije dovršen, i ovu oblast precizno da uredi.

Mesta za podelu biće dosta, počevši od velikih privrednih sistema poput Naftne industrije Srbije, NIS Jugopetrola, Elektroprivrede Srbije i Telekoma, preko Srbijašuma, Srbijagasa i Srbijavoda…

Veoma će biti zanimljivo kome će pripasti rukovodeća mesta u NIS-u, jednom od velikih javnih preduzeća, koje bi među prvima trebalo da se privatizuje. Ukoliko bi bio ispoštovan "feudalni princip", u NIS-u bi mogao da ostane direktor Srđan Bošnjaković, kao kadar DSS-a, s obzirom na to da je ministar za energetiku Aleksandar Popović. Po istoj osnovi, direktor EPS-a mogao bi da ostane Vladimir Đorđević.

--------------------------------------------------------------------------

Dug stranci

Jedan od razloga zbog kojeg stranke toliko žele da imaju što više predstavnika u upravnim odborima jeste i nepisano pravilo da partijski funkcioneri, koji sede po upravnim odborima javnih preduzeća deo svoje plate odvajaju za stranku. Ta suma se kreće od pet do 20 odsto od plate. Ni u jednoj stranci, međutim, ne navode da je reč o striktnoj obavezi, već o očekivanju da se funkcioner, praktično, oduži stranci zbog toga što ga je ona i postavila u upravni odbor.