Трговине прижељкују купце

Трговини већ дуго не цветају руже и ту ништа није променио статистички податак да је мартовски промет у малопродаји порастао чак 13,4 одсто у поређењу са претходним месецом. После овог изузетка уследио је пад и у априлу и у мају.

Како показују подаци Републичког завода за статистику, у сталним ценама (без инфлације) у априлу ове године у поређењу са истим месецом 2012. промет у малопродаји пао је 5,7 одсто, а у мају је био мањи 3,8 процената. Да је тренд негативан показује податак и да је у периоду од јануара до маја 2013. године у поређењу са истим периодом лане промет у сталним ценама мањи за 8,2 процента. Додуше, у истом периоду је повећан за 1,1 одсто у текућим ценама, што је и логично имајући у виду да је у међувремену готово све поскупело.

Тако се тренд који је започео крајем 2008. године са почетком кризе и даље наставља. Како тврди Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, према подацима овог удружења, укупан пад промета у српској малопродаји, у периоду од 2008. до 2013. године, износи чак 30,42 одсто.

– Највећи пад био је 2009. године, односно у целој првој години кризе. Потом је у току 2010. уследила блага стабилизација и мањи пад 2011. године. Али, 2012. је поново била лоша година и донела пад промета од 10 одсто. Поразан је и податак да је за последњих пет година пад запослености у трговини износио 9,9 процената – објашњава Рајић.

Иако ће на прву лопту сви рећи да је главни разлог који је утицао на ову поразну статистику пре свега све слабија куповна моћ грађана и то што већ неколико година нема побољшања стандарда, Рајић каже да то није једини узрок.

– У области трговине постоји много непотребних процедура и самим тим трошкова, што отежава пословање. Зато нам је и у трговини потребна гиљотина прописа. На пример, најновије је то да ће сваки трговац убудуће вероватно морати да има и саветника за хемикалије. То ће бити само још један од трошкова у низу и приморати неке да ставе кључ у браву – наводи он.

Како кажу у Унији послодаваца Србије, пад промета много више је погодио мање самосталне трговинске радње, него велике трговинске ланце.

– На пример, ако купац плаћа картицом и није клијент исте банке код које трговац има рачун, трговац ће морати да плати провизију и то између 2,5 и три процената. Поређења ради, у Европској унији та провизија износи до 0,8 одсто, док је у Немачкој прописана на максимално 0,35 процената. Уколико се све то узме у обзир, ето одакле стални пад трговине – закључује Рајић.

Међутим, економисти су скептични када је реч о овако драстичном паду промета у малопродаји. Указују на то да је велики део промета ипак „ту негде, али се не евидентира”.

– Сива зона је кључ свега јер су многи у њу прешли последњих година. Готово је невероватно да је пад промета толико велики колико то званична статистика показује. Мислим да је много боље приликом поређења података користити информације о томе колико је у протеклих пет година износио реалан пад зарада. А плате и пензије су у том периоду реално пале за десетину – сматра економиста Горан Николић, додајући да на промет утиче и стални раст цена хране, што како каже није само наш, него и глобални проблем.

– У последњих десет година цене хране у свету су у доларима номинално порасле за 115 одсто. Када се то сведе на реалне цене, реч је о поскупљењу хране од 40 процената. Највећи део тог повећања цена догодио се управо после 2007. године – закључује Николић.