Trgovine priželjkuju kupce

Trgovini već dugo ne cvetaju ruže i tu ništa nije promenio statistički podatak da je martovski promet u maloprodaji porastao čak 13,4 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom. Posle ovog izuzetka usledio je pad i u aprilu i u maju.

Kako pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, u stalnim cenama (bez inflacije) u aprilu ove godine u poređenju sa istim mesecom 2012. promet u maloprodaji pao je 5,7 odsto, a u maju je bio manji 3,8 procenata. Da je trend negativan pokazuje podatak i da je u periodu od januara do maja 2013. godine u poređenju sa istim periodom lane promet u stalnim cenama manji za 8,2 procenta. Doduše, u istom periodu je povećan za 1,1 odsto u tekućim cenama, što je i logično imajući u vidu da je u međuvremenu gotovo sve poskupelo.

Tako se trend koji je započeo krajem 2008. godine sa početkom krize i dalje nastavlja. Kako tvrdi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, prema podacima ovog udruženja, ukupan pad prometa u srpskoj maloprodaji, u periodu od 2008. do 2013. godine, iznosi čak 30,42 odsto.

– Najveći pad bio je 2009. godine, odnosno u celoj prvoj godini krize. Potom je u toku 2010. usledila blaga stabilizacija i manji pad 2011. godine. Ali, 2012. je ponovo bila loša godina i donela pad prometa od 10 odsto. Porazan je i podatak da je za poslednjih pet godina pad zaposlenosti u trgovini iznosio 9,9 procenata – objašnjava Rajić.

Iako će na prvu loptu svi reći da je glavni razlog koji je uticao na ovu poraznu statistiku pre svega sve slabija kupovna moć građana i to što već nekoliko godina nema poboljšanja standarda, Rajić kaže da to nije jedini uzrok.

– U oblasti trgovine postoji mnogo nepotrebnih procedura i samim tim troškova, što otežava poslovanje. Zato nam je i u trgovini potrebna giljotina propisa. Na primer, najnovije je to da će svaki trgovac ubuduće verovatno morati da ima i savetnika za hemikalije. To će biti samo još jedan od troškova u nizu i primorati neke da stave ključ u bravu – navodi on.

Kako kažu u Uniji poslodavaca Srbije, pad prometa mnogo više je pogodio manje samostalne trgovinske radnje, nego velike trgovinske lance.

– Na primer, ako kupac plaća karticom i nije klijent iste banke kod koje trgovac ima račun, trgovac će morati da plati proviziju i to između 2,5 i tri procenata. Poređenja radi, u Evropskoj uniji ta provizija iznosi do 0,8 odsto, dok je u Nemačkoj propisana na maksimalno 0,35 procenata. Ukoliko se sve to uzme u obzir, eto odakle stalni pad trgovine – zaključuje Rajić.

Međutim, ekonomisti su skeptični kada je reč o ovako drastičnom padu prometa u maloprodaji. Ukazuju na to da je veliki deo prometa ipak „tu negde, ali se ne evidentira”.

– Siva zona je ključ svega jer su mnogi u nju prešli poslednjih godina. Gotovo je neverovatno da je pad prometa toliko veliki koliko to zvanična statistika pokazuje. Mislim da je mnogo bolje prilikom poređenja podataka koristiti informacije o tome koliko je u proteklih pet godina iznosio realan pad zarada. A plate i penzije su u tom periodu realno pale za desetinu – smatra ekonomista Goran Nikolić, dodajući da na promet utiče i stalni rast cena hrane, što kako kaže nije samo naš, nego i globalni problem.

– U poslednjih deset godina cene hrane u svetu su u dolarima nominalno porasle za 115 odsto. Kada se to svede na realne cene, reč je o poskupljenju hrane od 40 procenata. Najveći deo tog povećanja cena dogodio se upravo posle 2007. godine – zaključuje Nikolić.