Египат у ишчекивању државног удара

Сатови на неколико египатских телевизијских станица наменски откуцавају да подсете грађане да данас истиче ултиматум којим је армија председнику Мухамеду Мурсију дала 48-часовни рок да одговори на захтеве демонстраната. Председников кабинет је међутим јуче саопштио да „није био консултован” о овом питању и, такође искористивши метафору часовника, поручио да је први демократски изабран председник Египта тековина револуције 2011. године и да неће дозволи да се „сат врати уназад”.

Мурси је рекао да је збуњујући дводневни рок за договор о заједничкој платформи са опозицијом који му је поставио шеф оружаних снага. Оно што је очигледно највише засметало председниковој Муслиманској браћи јесте најава министра војног да ће армија објавити сопствени „план за будућност и мере за надгледање његове примене”. У том контексту исламистичка организација упозорава на опасност од „државног удара” који прети да доведе до промене власти у Египту.

Колумниста „Џерузалем поста” Бери Рубин сматра да војска ипак нема амбицију да преузиме власт, али да ради оно за шта сматра да је неопходно. У тренутној ситуацији он види две могућности – одржавање Мурсија на положају само да би се избегла насилна промена власти и поновно војно преузимање контроле. Проблем, међутим, могу да представљају Муслиманска браћа која сигурно неће отићи мирно.

„Војска не прижељкује грађански рат. Једноставно не желе да се понови алжирски сценарио где је као резултат државног удара против исламиста дошло до грађанског рата који је однео стотине хиљада живота”, сматра Рубин.

Уколико министар одбране и врховни заповедник египатске армије Абел Фатах ел Сиси ипак одлучи да преузме власт, то неће бити први државни удар у историји Египта. Под вођством Гамала Абдела Насера 1952. је извршен државни удар, а са престола је збачен краљ Фарук.

Пре него што армија коначно пресече у којем правцу ће да делује мораће да прескочи једну препреку која је можда најубедљивија у оклевању око војног пуча. Наиме, Мурси и његов кабинет уживају подршку САД, а Вашингтон је више пута председнику прогледао кроз прсте за много веће испаде од оних за које је санкционисао Мубарака.

Чини се међутим да долази до суптилног дистанцирања Беле куће од политике у Каиру јер је у јучерашњем телефонском разговору америчког и египатског председника – изостала директна Обамина подршка Мурсију. У куртоазној размени општих места попут оних где се Мурси дичи тиме да је он ипак изабрани председник, а Обама позива на задовољење демократије „у интересу народа”, постало је очигледно да је Вашингтон помало презасићен свог некадашњег миљеника.

„Барак Обама је у разговору са Мурсијем изнео забринутост због масовних протеста и затражио од египатског председника да одговори демонстрантима на њихова постављена питања”, саопштила је Бела кућа, а пренео Ројтерс.

„Избегавање Обамине администрације да јавно осуди ултиматум египатске војске потхрањује уверење које тиња, и на Блиском истоку и у Вашингтону, да САД тактички подржавају државни удар против председника Мурсија”, оцењује „Волстрит џорнал”.

Обама је још инсистирањем на одласку са власти Мубарака изнервирао Израел и арапске партнере. Представници ових земаља су упозорили да ће највише користи од његовог збацивања имати управо Муслиманска браћа, што се на крају испоставило као тачно.

Док сат неумитно откуцава до истека војног ултиматума, у очи упадају нуспојаве које не указују на повољну перспективу за Мухамеда Мурсија – само у току јучерашњег дана леђа му је окренуло шест министара који су поднели неопозиве оставке.

Д. Вукотић