Egipat u iščekivanju državnog udara

Satovi na nekoliko egipatskih televizijskih stanica namenski otkucavaju da podsete građane da danas ističe ultimatum kojim je armija predsedniku Muhamedu Mursiju dala 48-časovni rok da odgovori na zahteve demonstranata. Predsednikov kabinet je međutim juče saopštio da „nije bio konsultovan” o ovom pitanju i, takođe iskoristivši metaforu časovnika, poručio da je prvi demokratski izabran predsednik Egipta tekovina revolucije 2011. godine i da neće dozvoli da se „sat vrati unazad”.

Mursi je rekao da je zbunjujući dvodnevni rok za dogovor o zajedničkoj platformi sa opozicijom koji mu je postavio šef oružanih snaga. Ono što je očigledno najviše zasmetalo predsednikovoj Muslimanskoj braći jeste najava ministra vojnog da će armija objaviti sopstveni „plan za budućnost i mere za nadgledanje njegove primene”. U tom kontekstu islamistička organizacija upozorava na opasnost od „državnog udara” koji preti da dovede do promene vlasti u Egiptu.

Kolumnista „Džeruzalem posta” Beri Rubin smatra da vojska ipak nema ambiciju da preuzime vlast, ali da radi ono za šta smatra da je neophodno. U trenutnoj situaciji on vidi dve mogućnosti – održavanje Mursija na položaju samo da bi se izbegla nasilna promena vlasti i ponovno vojno preuzimanje kontrole. Problem, međutim, mogu da predstavljaju Muslimanska braća koja sigurno neće otići mirno.

„Vojska ne priželjkuje građanski rat. Jednostavno ne žele da se ponovi alžirski scenario gde je kao rezultat državnog udara protiv islamista došlo do građanskog rata koji je odneo stotine hiljada života”, smatra Rubin.

Ukoliko ministar odbrane i vrhovni zapovednik egipatske armije Abel Fatah el Sisi ipak odluči da preuzme vlast, to neće biti prvi državni udar u istoriji Egipta. Pod vođstvom Gamala Abdela Nasera 1952. je izvršen državni udar, a sa prestola je zbačen kralj Faruk.

Pre nego što armija konačno preseče u kojem pravcu će da deluje moraće da preskoči jednu prepreku koja je možda najubedljivija u oklevanju oko vojnog puča. Naime, Mursi i njegov kabinet uživaju podršku SAD, a Vašington je više puta predsedniku progledao kroz prste za mnogo veće ispade od onih za koje je sankcionisao Mubaraka.

Čini se međutim da dolazi do suptilnog distanciranja Bele kuće od politike u Kairu jer je u jučerašnjem telefonskom razgovoru američkog i egipatskog predsednika – izostala direktna Obamina podrška Mursiju. U kurtoaznoj razmeni opštih mesta poput onih gde se Mursi diči time da je on ipak izabrani predsednik, a Obama poziva na zadovoljenje demokratije „u interesu naroda”, postalo je očigledno da je Vašington pomalo prezasićen svog nekadašnjeg miljenika.

„Barak Obama je u razgovoru sa Mursijem izneo zabrinutost zbog masovnih protesta i zatražio od egipatskog predsednika da odgovori demonstrantima na njihova postavljena pitanja”, saopštila je Bela kuća, a preneo Rojters.

„Izbegavanje Obamine administracije da javno osudi ultimatum egipatske vojske pothranjuje uverenje koje tinja, i na Bliskom istoku i u Vašingtonu, da SAD taktički podržavaju državni udar protiv predsednika Mursija”, ocenjuje „Volstrit džornal”.

Obama je još insistiranjem na odlasku sa vlasti Mubaraka iznervirao Izrael i arapske partnere. Predstavnici ovih zemalja su upozorili da će najviše koristi od njegovog zbacivanja imati upravo Muslimanska braća, što se na kraju ispostavilo kao tačno.

Dok sat neumitno otkucava do isteka vojnog ultimatuma, u oči upadaju nuspojave koje ne ukazuju na povoljnu perspektivu za Muhameda Mursija – samo u toku jučerašnjeg dana leđa mu je okrenulo šest ministara koji su podneli neopozive ostavke.

D. Vukotić