Тражимо за културу 1,2 посто из буџета

Координациони одбор репрезентативних уметничких удружења Србије обратио се отвореним писмом председнику Републике Србије, председнику владе, председнику Народне скупштине, Министарству културе и информисања, Министарству финансија и привреде, Секретаријату за културу Београда, градоначелнику Београда, локалним самоуправама и осталим надлежним институцијама у намери дапокрене решавање егзистенцијалних питања која се односе на уметност и културу, посебно услед деценијског смањења издвајања средстава за ту област.

Позивајући се на члан 73 Устава Републике Србије из 2006. године, који се односи на слободу научног и уметничког стварања и у којем се, између осталог, каже да се ауторима научних и уметничких дела јамче морална и материјална права, а да Република Србија подстиче и помаже развој науке, културе и уметности, представници удружења констатују да се поменути члан у пракси не поштује.

У писму се, даље, захтева да се хитно донесу измене и допуне Закона о култури и прихвате усаглашени предлози Координационог одбора упућени Министарству културе као и да се утврди минимални проценат за издвајање за културу у износу од 1,2 посто БДП-а и да се овај минимум поштује у предстојећем ребалансу буџета. Захтева се да се хитно уплате доприноси за пензијско, инвалидско и здравствено осигурање самосталним уметницима, да се пронађе одговарајући модел финансирања и обезбеди несметано обављање послова и програма уметничких удружења.

Уметници захтевају јавност конкурса за пројекте у култури са јасно утврђеним критеријумима и са унапред означеним роковима за решења конкурса, у складу са Законом о култури и Стратегијом развоја културе Републике Србије. Истиче се и потреба умањења стопе пореза која оптерећује приходе од уметничког стваралаштва, ауторских права и извођачких делатности, као и захтев да држава дефинише конкретне мере субвенционисања за реализовање уметничких и других пројеката у култури.

Координациони одбор репрезентативних удружења, на чијем је челумр Дијана Сретеновић, очекује од надлежних да прихвате изнете ставове.

Љиљана Ђурић, председник Удружења драмских уметника Србије, такође једна од потписница писма, додаје:

– Ово је још један од начина истицања проблема који дуго нису решавани – реформе у овој области нису завршене, законска регулатива није уређена, неке акте би још требало донети како би се у нашој области регулисао рад, требало би увести департизацију. Надамо се да постепеним али упорним скретањем пажње на културу, која јесте на дну, можемо нешто да покренемо јер је власт очито скренула поглед у неком другом правцу, а то није добро. 

Председник Српског књижевног друштва Вуле Журић каже да је овај потез, заправо, један од првих минута другог сата протеста одржаног пре око две недеље.

– Ово је још један позив свим надлежнима да заједно седнемо за сто и да се договоримо како да се удруженим снагама изборимо са ситуацијом која се зове беспарица. Надам се да би један такав потез Министарства културе показао да и они сматрају да је ово наш заједнички проблем који једино можемо заједнички и да решимо. Ако такав позив ускоро не уследи онда можемо да закључимо да се ради о некој новој културној политици.

Анђелија Тодоровић, председник Удружење балетских уметника Србије, очекује да ће ова иницијатива бити озбиљно разматрана:

– Надам се неким конкретним помацима поводом наших захтева. Ако тога не буде спремни смо да наставимо са притисцима јер је реч о горућим питањима и егзистенцијалним проблемима. Наша је обавеза као удружења да се бринемо о нашим члановима и да у њиховом интересу радимо на побољшању тренутног лошег статуса уметника.