Глобализација Дизниленда за одрасле

АРХИТЕКТУРА
Два истакнута западна интелектуалца, Фабрис Фукујама и Бернар-Анри Леви, водили су прошле године у часопису "Америкен  интерест" расправу о америчким духовним вредностима. Занимљиво је да су ту широку дискусију започели освртом на Лас Вегас. Леви је између осталог рекао: "Дошао сам у Вегас главе пуне мудровања о граду криминала, секса и греха и нашао – какво разочарење! – светску престоницу масовне забаве." На то је Фукујама, који, како је рекао, већ 15 година редовно са породицом посећује овај град, узвратио: "Ви имате ту представу о Лас Вегасу као "Граду греха" и онда сте били изненађени ниским нивоом греха. Али та представа о Лас Вегасу је већ 30 година застарела."


Од оснивања града 1905., па све до 1972. архитектура Вегаса била је сматрана синонимом кича и остајала ван интересовања стручне пажње. Но, од те 1972. године Лас Вегас је од града са пар стотина хиљада становника нарастао до метрополе са више од милион и по  сталних житеља и свакодневним присуством од близу пола милиона посетилаца. У својим резиденцијалним деловима, укључујући ту административне, школске, здравствене, тржне  и сервисне објекте, Вегас је модеран и лепо сређен урбани механизам, али у његовом центру  са главном улицом популарно званом "Стрип", по чему је он познат у свету, архитектонска слика се, попут призора у калеидоскопу, непрекидно мењала и наставља са сталним променама. Тако се данас ту нашло више од двадесет хотела-казина са капацитетима од преко 3000 соба, међу којима МГМ са 5015 соба важи за највећи светски хотел. Посебно тематско обележје постало је обавезни архитектонски концепт великих хотела, при чему су се инвеститори најчешће опредељивали за имитационо коришћење мотива из познатих светских историјских места или  атрактивних   амбијената, као што су, на пример, Цезарева палата, затим Луксор са пирадималном хотелском формом и  сфингом на прилазу, Њујорк-Њујорк са габаритом "колажно" компонованим од више њујоршких карактеристичних облакодера, па Париз са само упола  умањеним Ајфеловим торњем, Венеција…

Пред свим  хотелима дешавају се бројни спектакли попут вулканских ерупција, бучних водопада, огромних "музичких"  фонтана, борби пиратских бродова, вратоломних тобоганских вртешки. Посетиоци уживају неоптерећени естетичком дилемом: кич-некич, па у том смислу рекламни слоган за овај град "Дизниленд за одрасле" доиста има много оправдања.

Истовремено, сталне промене на Стрипу можда најбоље илуструје недавно рушење хотела Стардаст пропраћено медијском пажњом широм света. Наравно, на истој локацији подићи ће се нови Стардаст, који ће инвестиционом сумом од преко две милијарде долара и величином пратити своје суседе. Засад не знамо како ће изгледати нови објекат, али је последњих година приметна тенденција да се полако напушта имитаторски приступ у новим хотелским здањима и  да се обликовни консепт окреће ка савременим светским архитектонским токовима, што се засад најбоље види на форми новог хотела Вин, а још очитије најављује у започетој градњи комплекса "Сити центар". Шест великих зграда овог ансамбла пројектовали су архитекти највишег светског реномеа – Фостер, Либескинд, Пели, Педерсен, Јан и Вињола -, а предрачунска сума прелази 7 милијарди долара уз извођачки рок од само годину и по. Преовлађујуће стаклене фасаде и габаритни облици најављују архитектуру данашњег глобалног стилског усмерења, па је овај велики пројекат изазвао оштре реакције многих опонената, који сматрају да њиме почиње опасно удаљавање од слике Лас Вегаса по којој је он постао  просторни, архитектонски и амбијентални светски феномен. Дошло се тако до парадокса  да јединствена "глобализација" овог града остваривана подражавањем глобалних  историјских и географских атракција бива, појавом стеретипних стаклених колоса, озбиљно угрожена униформном архитектонском глобализацијом.