Globalizacija Diznilenda za odrasle

ARHITEKTURA
Dva istaknuta zapadna intelektualca, Fabris Fukujama i Bernar-Anri Levi, vodili su prošle godine u časopisu "Ameriken  interest" raspravu o američkim duhovnim vrednostima. Zanimljivo je da su tu široku diskusiju započeli osvrtom na Las Vegas. Levi je između ostalog rekao: "Došao sam u Vegas glave pune mudrovanja o gradu kriminala, seksa i greha i našao – kakvo razočarenje! – svetsku prestonicu masovne zabave." Na to je Fukujama, koji, kako je rekao, već 15 godina redovno sa porodicom posećuje ovaj grad, uzvratio: "Vi imate tu predstavu o Las Vegasu kao "Gradu greha" i onda ste bili iznenađeni niskim nivoom greha. Ali ta predstava o Las Vegasu je već 30 godina zastarela."


Od osnivanja grada 1905., pa sve do 1972. arhitektura Vegasa bila je smatrana sinonimom kiča i ostajala van interesovanja stručne pažnje. No, od te 1972. godine Las Vegas je od grada sa par stotina hiljada stanovnika narastao do metropole sa više od milion i po  stalnih žitelja i svakodnevnim prisustvom od blizu pola miliona posetilaca. U svojim rezidencijalnim delovima, uključujući tu administrativne, školske, zdravstvene, tržne  i servisne objekte, Vegas je moderan i lepo sređen urbani mehanizam, ali u njegovom centru  sa glavnom ulicom popularno zvanom "Strip", po čemu je on poznat u svetu, arhitektonska slika se, poput prizora u kaleidoskopu, neprekidno menjala i nastavlja sa stalnim promenama. Tako se danas tu našlo više od dvadeset hotela-kazina sa kapacitetima od preko 3000 soba, među kojima MGM sa 5015 soba važi za najveći svetski hotel. Posebno tematsko obeležje postalo je obavezni arhitektonski koncept velikih hotela, pri čemu su se investitori najčešće opredeljivali za imitaciono korišćenje motiva iz poznatih svetskih istorijskih mesta ili  atraktivnih   ambijenata, kao što su, na primer, Cezareva palata, zatim Luksor sa piradimalnom hotelskom formom i  sfingom na prilazu, Njujork-Njujork sa gabaritom "kolažno" komponovanim od više njujorških karakterističnih oblakodera, pa Pariz sa samo upola  umanjenim Ajfelovim tornjem, Venecija…

Pred svim  hotelima dešavaju se brojni spektakli poput vulkanskih erupcija, bučnih vodopada, ogromnih "muzičkih"  fontana, borbi piratskih brodova, vratolomnih toboganskih vrteški. Posetioci uživaju neopterećeni estetičkom dilemom: kič-nekič, pa u tom smislu reklamni slogan za ovaj grad "Diznilend za odrasle" doista ima mnogo opravdanja.

Istovremeno, stalne promene na Stripu možda najbolje ilustruje nedavno rušenje hotela Stardast propraćeno medijskom pažnjom širom sveta. Naravno, na istoj lokaciji podići će se novi Stardast, koji će investicionom sumom od preko dve milijarde dolara i veličinom pratiti svoje susede. Zasad ne znamo kako će izgledati novi objekat, ali je poslednjih godina primetna tendencija da se polako napušta imitatorski pristup u novim hotelskim zdanjima i  da se oblikovni konsept okreće ka savremenim svetskim arhitektonskim tokovima, što se zasad najbolje vidi na formi novog hotela Vin, a još očitije najavljuje u započetoj gradnji kompleksa "Siti centar". Šest velikih zgrada ovog ansambla projektovali su arhitekti najvišeg svetskog renomea – Foster, Libeskind, Peli, Pedersen, Jan i Vinjola -, a predračunska suma prelazi 7 milijardi dolara uz izvođački rok od samo godinu i po. Preovlađujuće staklene fasade i gabaritni oblici najavljuju arhitekturu današnjeg globalnog stilskog usmerenja, pa je ovaj veliki projekat izazvao oštre reakcije mnogih oponenata, koji smatraju da njime počinje opasno udaljavanje od slike Las Vegasa po kojoj je on postao  prostorni, arhitektonski i ambijentalni svetski fenomen. Došlo se tako do paradoksa  da jedinstvena "globalizacija" ovog grada ostvarivana podražavanjem globalnih  istorijskih i geografskih atrakcija biva, pojavom steretipnih staklenih kolosa, ozbiljno ugrožena uniformnom arhitektonskom globalizacijom.