Преокрет у Каиру изазов за „арапско пролеће”

Анкара је падом египатског председника Мухамеда Мурсија изгубила главног савезника на Блиском истоку, што би могло да се неповољно одрази на даље промене у арапском свету, поготово на расплет кризе у Сирији. Све зависи од тога куда ће Египат кренути – у истинске демократске промене или у унутрашње обрачуне.

У Турској, која има „богато” искуство са војним ударима – четири у последњих пет деценија – дилеме нема: египатски генерали су извршили пуч. Званичници у Анкари замерају САД и Европској унији због уздржаних реаговања и избегавања да промену у Каиру назову правим именом и траже да се Мурси и његови сарадници одмах пусте на слободу. У владајућој Партији правде и развоја (АКП) могли су да се чују и радикални покличи: позив члановима Муслиманске браће да „часно бране” своје гласове које су дали сада свргнутом председнику.

„Ми енергично одбацујемо оцене да се ’арапско пролеће’ претворило у ’арапску зиму’. Неприхватљиве су такође и поједине тврдње да муслимани не могу да владају демократски”, изјавио је шеф дипломатије Ахмет Давутоглу.

Потез египатске армије осудиле су све политичке странке. Али, у водећој опозиционој Републиканској народној партији позвали су владу да извуче наравоученије из догађаја у Египту, пошто и Турска има свој Тахрир који се зове Таксим.

„Ердогане, мислиш ли да ће те заштитити 5.000 полицајаца које си ангажовао. Могао си да видиш шта се десило Мурсију… У земљи постоји извесна реалност коју ти не можеш да разумеш”, изјавио је у парламенту посланик те странке Камер Генч и упозорио премијера да би могао да доживи сличну судбину.

У владајућој партији су оштро реаговали и оптужили опозицију да призива генерале да изведу тенкове на улице Анкаре.

Премијер Ердоган је због Египта прекинуо годишњи одмор и у четвртак по подне одржао ванредни састанак са најближим сарадницима у влади, партији и служби државне безбедности. Разговор је трајао три сата, али после тога ништа није саопштено.

„Војни удар у Египту и пад Мурсија ће без сумње погодити политику Турске на Блиском истоку. Владајући АКП неће бити у стању да одржи блиске односе са армијом, као што их је имао са Мурсијем”, оцењује стручњак за међународне односе и универзитетски професор у Анкари Мехмет Шахин.

Премијер Турске и свргнути председник Египта – и њихове исламистичке странке – имали су блиске односе и сарадњу у решавању проблема у немирном региону Блиског истока. Турска је међу првима подржала „арапско пролеће” у Египту и позвала Хоснија Мубарака да устукне с власти. Премијер Ердоган је стао и иза опозиције у Тунису, Либији и сада у Сирији.

Последице преврата у Каиру већ се осећају у Анкари. Како тврде локални медији, председник турске владе је одложио дуго најављивану посету Гази пошто је на ту територију коју контролише милитантни Хамас требало да уђе из Египта. У овом часу није јасно како ће се привремена власт у Каиру одредити према режиму у Дамаску. Председник Мурси и премијер Ердоган су подржавали тамошњу опозицију и тражили одлазак председника Башара ел Асада.

Преврат у Каиру могао би, страхује се у Анкари, да доведе до промене политике водећих западних земаља које су досад безрезервно подржавале „арапско пролеће”. Тај заокрет би могао да има тешке последице, поготово у расплету двогодишње кризе у Сирији, у којој се против Асада, уз опозицију, боре и припадници терористичке Ал Нусре и других радикалних група, које би да ту секуларну земљу врате у исламистичку прошлост.