Preokret u Kairu izazov za „arapsko proleće”

Ankara je padom egipatskog predsednika Muhameda Mursija izgubila glavnog saveznika na Bliskom istoku, što bi moglo da se nepovoljno odrazi na dalje promene u arapskom svetu, pogotovo na rasplet krize u Siriji. Sve zavisi od toga kuda će Egipat krenuti – u istinske demokratske promene ili u unutrašnje obračune.

U Turskoj, koja ima „bogato” iskustvo sa vojnim udarima – četiri u poslednjih pet decenija – dileme nema: egipatski generali su izvršili puč. Zvaničnici u Ankari zameraju SAD i Evropskoj uniji zbog uzdržanih reagovanja i izbegavanja da promenu u Kairu nazovu pravim imenom i traže da se Mursi i njegovi saradnici odmah puste na slobodu. U vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) mogli su da se čuju i radikalni pokliči: poziv članovima Muslimanske braće da „časno brane” svoje glasove koje su dali sada svrgnutom predsedniku.

„Mi energično odbacujemo ocene da se ’arapsko proleće’ pretvorilo u ’arapsku zimu’. Neprihvatljive su takođe i pojedine tvrdnje da muslimani ne mogu da vladaju demokratski”, izjavio je šef diplomatije Ahmet Davutoglu.

Potez egipatske armije osudile su sve političke stranke. Ali, u vodećoj opozicionoj Republikanskoj narodnoj partiji pozvali su vladu da izvuče naravoučenije iz događaja u Egiptu, pošto i Turska ima svoj Tahrir koji se zove Taksim.

„Erdogane, misliš li da će te zaštititi 5.000 policajaca koje si angažovao. Mogao si da vidiš šta se desilo Mursiju… U zemlji postoji izvesna realnost koju ti ne možeš da razumeš”, izjavio je u parlamentu poslanik te stranke Kamer Genč i upozorio premijera da bi mogao da doživi sličnu sudbinu.

U vladajućoj partiji su oštro reagovali i optužili opoziciju da priziva generale da izvedu tenkove na ulice Ankare.

Premijer Erdogan je zbog Egipta prekinuo godišnji odmor i u četvrtak po podne održao vanredni sastanak sa najbližim saradnicima u vladi, partiji i službi državne bezbednosti. Razgovor je trajao tri sata, ali posle toga ništa nije saopšteno.

„Vojni udar u Egiptu i pad Mursija će bez sumnje pogoditi politiku Turske na Bliskom istoku. Vladajući AKP neće biti u stanju da održi bliske odnose sa armijom, kao što ih je imao sa Mursijem”, ocenjuje stručnjak za međunarodne odnose i univerzitetski profesor u Ankari Mehmet Šahin.

Premijer Turske i svrgnuti predsednik Egipta – i njihove islamističke stranke – imali su bliske odnose i saradnju u rešavanju problema u nemirnom regionu Bliskog istoka. Turska je među prvima podržala „arapsko proleće” u Egiptu i pozvala Hosnija Mubaraka da ustukne s vlasti. Premijer Erdogan je stao i iza opozicije u Tunisu, Libiji i sada u Siriji.

Posledice prevrata u Kairu već se osećaju u Ankari. Kako tvrde lokalni mediji, predsednik turske vlade je odložio dugo najavljivanu posetu Gazi pošto je na tu teritoriju koju kontroliše militantni Hamas trebalo da uđe iz Egipta. U ovom času nije jasno kako će se privremena vlast u Kairu odrediti prema režimu u Damasku. Predsednik Mursi i premijer Erdogan su podržavali tamošnju opoziciju i tražili odlazak predsednika Bašara el Asada.

Prevrat u Kairu mogao bi, strahuje se u Ankari, da dovede do promene politike vodećih zapadnih zemalja koje su dosad bezrezervno podržavale „arapsko proleće”. Taj zaokret bi mogao da ima teške posledice, pogotovo u raspletu dvogodišnje krize u Siriji, u kojoj se protiv Asada, uz opoziciju, bore i pripadnici terorističke Al Nusre i drugih radikalnih grupa, koje bi da tu sekularnu zemlju vrate u islamističku prošlost.