Битке без победника

Од нашег специјалног извештача
Кан, 25. маја – Док читате ову канску причу у току је прва од три пројекције филма "Завет" Емира Кустурице у конкуренцији за фестивалске награде. Субота је у целини Кустуричин фестивалски дан, а наш редитељ ће се појавити на конференцији за новинаре. Мики Манојловић је у Кан стигао још синоћ, данашње преподне провео је у пословним разговорима у Хотелу "Мартинез".
Као што се и дало претпоставити, вриска, цика, торнадо фоторепортера и разуларене публике, пратили су појављивање комплетне екипе филма "Оушенових 13" Стивена Содерберга, на црвеном тепиху, пред официјелну пројекцију у Театру Лимијер. "Ожени ме!", били су најчешћи повици упућени Џорџу Клунију, из масе која се тискала да руком дотакне филмског Денија Оушена, али и његове колеге Бреда Пита, Мета Дејмона, Денија Гарсију, Френка Кетона и једину даму у групи – Елен Баркин.

Они који су у рукама носили транспарент "Ал Паћино је краљ", остали су ускраћени за доживљај. Паћино, који се придружио улогом у трећем филму из Содерберг-Клуни серијала, до Кана није стигао. Филм ће се ускоро наћи и на репертоару београдских биоскопа (дистрибутер "Так"), о њему ће још бити речи, а за ову прилику издвајамо: Клуни и компанија су за четири дана у Кану и на свечаној, посебно уприличеној вечери, прикупили око 10 милиона долара добровољних прилога за избеглице суданске регије Дарфур! Звезде у хуманитарној акцији.

 Велика хуманост краси и филм "Александра", легендарног руског редитеља Александра Сокурова, потресна прича о рату у Чеченији испричана без и једне ратне сцене, само кроз посету руске бабушке Александре (изврсна Галина Вишњевскаја, иначе оперска дива, удовица Мстислава Ростроповича), свом унуку-војнику у ратном кампу. У само 92 прелепо оркестрирана минута, уз фотографију испраних боја, музику у изведби Симфонијског оркестра Театра Марински са меланхоличним солом пијана и чела, Сокурову је пошло за руком да изнедри дирљив филм снажне поруке. У рату нема победника, губитника је много. У ратној Чеченији 1994. године погинуло је 6.000 руских војника и 50.000 цивила! Александар Сокуров није могао да чује аплаузе после пројекције филма, у последњем тренутку је, званично због болести, отказао свој долазак на фестивал.

Буру емоција изазвао је и филм "Скривено сунце" Ли Чанг-Донга, једног од најугледнијих јужнокорејских редитеља и доскорашњег министра за културу ове далеке земље. Његов редитељски приступ је веома храбар, правац варљиве мале приче мења неочекивано неколико пута, држећи и дражећи пажњу гледаоца ухваћеног у мрежу питања о могућностима превазилажења тешке људске патње. Кроз исконску патњу пролази главна јунакиња Шинје, учитељица клавира, млада удовица, којој се доласком у Мирјанг (Скривено сунце), град рођења њеног мужа, догодила и највећа ноћна мора сваког родитеља – отмица и сурово убиство маленог, јединог сина. Гледалац постаје очевидац трагедије и патње, безуспешне потраге за Богом као могућим спасиоцем, покушајем опроштаја злочинцу. Крај филма Чанг-Донг оставља отворен, свака прича мора једном да се заустави, али живот ће увек тећи даље. Глумица Џеон До-Јеон као Шинје, прекорачивши све могуће познате границе, подарила је тако моћну улогу да је вреди забележити и у историји светског филма.

 За краће памћење је нови филм америчког редитеља Џејмса Греја "We Own the Night", иако је реч о класичном крими-трилеру (битка руске мафије и њујоршких полицајаца) у којем играју Жоакин Феникс, Мајк Велберг, Роберт Дувал и заносна Ева Мендес. Филм је оптерећен жанровским клишеима и елементима већ виђеног и апсолвираног толико пута у много бољим америчким филмовима "црног таласа".

 За још мало политичке интриге и провокације на Канском фестивалу, осим филмова Мајкла Мора и Барбета Шредера, задужени су и "Персеполис", једини дугометражни анимирани филм у конкуренцији за "Златну палму", али и накнадно у главни програм убачени документарац "Побуна: афера Литвиненко" Андреја Некрасова. Због француског цртаћа "Персеполиса" Марјан Сатрапи и Винсента Пароноа, у којем радња почиње у Техерану, прати рушење шаховог режима, долазак чувара револуције, бекство мале јунакиње у иностранство... Француској администрацији уложена је службена протестна нота Ирана.

Хоће ли протестовати и Руси због филма о Литвиненку, чији је аутор Некрасов био близак пострадалом шпијуну (убијен у Лондону радиоактивном супстанцом), остаје да се види сутра. Најављено је да ће конференцији за новинаре присуствовати и Литвиненкова удовица Марина која спрема и књигу о животу и смрти свога мужа.

-----------------------------------------------------------

Вучковићевом "Минусу" трећа награда

Кан, 25. маја – Дланове публике која је јуче испунила дворану Луис Буњуел, добро је загрејао 16-минутни кратки играни филм "Минус", младог београдског редитеља-студента Павла Вучковића. Њему је припала трећа награда Синефондасиоана, фондације која подржава и промовише студенте филмске режије из целог света. Наш филм равноправно је поделио награду са филмом младог корејског студента Хонг Сунг-Хона. Прву награду освојио је аргентински филм, а жиријем је председавао кинески редитељ Жија Жангке.

У "Минусу", хорор филму насталом према краткој причи Ернеста Хемингвеја, Вучковић сву снагу постиже искључиво моћним визуелним средствима. Речи је у филму мало, а постигнуто је много, уз мудро вођену причу о сазревању главне јунакиње кроз необичан и драматичан сусрет са нетакнутом природом. Подсећања ради, Павле Вучковић је у Кану 2003. године освојио Гран при за кратки филм "Бежи зеко, бежи".