Тканине краљева

Скупоцене тканине у које су припадници афричког племена Куба повијали своју новорођенчад или испраћали покојнике на "сусрет" са прецима биће изложене у Музеју афричке уметности до краја маја, иако је, према првобитном плану, експонате већ требало паковати и послати у Белгију. Међутим, због великог интересовања публике и вредности изложбе, Музеј је одлучио се приватна збирка богатог колекционара афричких уметнина задржи у Београду још неко време. Тако ће је видети и публика предстојеће манифестације Ноћ музеја.

Новост из Музеја афричке уметности иде на руку заинтересованима за магију, анимизам и ритуале подсахарског света који још нису стигли да посете изложбу "Поглед на уметност народа Куба". Интересовање је претходних месеци показала и европска публика, између осталих и посетиоци париског музеја "Дапер".

– Реч је о изузетно цењеним тканинама, познатим свуда у свету. Народ Куба их је ручно израђивао у периоду од 16. до 20. века. Оне су типичан израз уметности овог народа који настањује централни део државе Конго. Користили су фине нити рафије, ткање је дуго трајало и зато су прављене само за двор или породице богатих племенских породица. Од њих је израђивана церемонијална одећа за оба пола, сукње и прегаче. На нашој изложби налазе се 44 тканине са препознатљивим геометријским мотивима, присутним и на другим традиционалним предметима, фигурама, лулама, чешљевима и церемонијалним ножевима – истиче Емилија Познановић, кустос-сарадник Музеја афричке уметности.  

Тканине су коришћене у ритуалима живота и смрти, у церемонијалном одавању почасти и другим приликама. Онај ко би се огрнуо вредним платном, сматран је узвишеним у целој заједници. Дезен је апстрактан. Понављају се мотиви линија, троуглова и правоугаоника. Рукотворине су пренеле природне нијансе Африке, земљану палету, боју песка и цигле.

– Геометријски мотиви какви се налазе на тканинама народа Куба броје око 7000 различитих врста и подврста. Стручњаци кажу да датирају из неолита. Због времена и труда потребног за израду, биле су изузетно цењене и служиле су као средство размене и плаћања. Њихову вредност препознају кустоси и колекционари из свих делова планете – додаје Емилија Познановић.  

Колекционари афричких ритуалних предмета на терену увелико трагају за новим комадима вредних тканина. Приватне збирке све су драгоценије. Како у музејима широм света, тако и у београдском Музеју афричке уметности, надају се да ће их баш они још једном добити на "чување".