Све више дебелих младих

Систематски прегледи основаца у Србији говоре да се сваке године повећава број гојазне деце у школским клупама. Педијатри у домовима здравља тврде да чак 90 одсто малишана уопште не доручкује код куће и да глад утољава на школским одморима и то у пекарама. Они најчешће доручкују лиснато тесто, ручају пицу, а за ужину најчешће узимају чипс и газирано пиће.
Међутим, стиче се утисак да се наши родитељи претерано не брину због систематског прираштаја у тежини својих наследника а дебљину изједначавају са – здрављем.
– Почетак школовања обично означава и крај редовних оброка и доминације куване хране, а "кашику" и свежу воћку клинци мењају за грицкалице које имају минималну хранљиву, а максималну енергетску вредност. Додатни проблем представља чињеница да су малишани воду готово потпуно заменили соковима и да дневно попију по два литра газираног пића. Проблематичном здравственом учинку газираних напитака не доприноси само шећер, већ и кофеин који може узроковати тахикардију и повишење крвног притиска код деце – објашњава нутрициониста др Валентина Грегурић.

Наша саговорница каже да просечан тинејџер не припада Клубу љубитеља здраве хране, а једна од основних карактеристика њихове исхране јесу оброци у облику малих залогаја, тако да му је главни оброк у ствари – међуоброк. Мали залогаји енергије којима се он снабдева у току дана су обично у облику кесице чипса или мини пица, који су богати мастима, а сиромашни гвожђем и витаминима А и Це. Осим тога, за адолесценте је карактеристично да преко ноћи почињу да конзумирају храну и пиће која се до тада није налазила на њиховом менију, као што су газирана пића, кафа и алкохол.

"Често избивање из куће и могућност сопственог избора хране додатно смањују привлачност мамине кухиње – пракса говори да тинејџери трећину дневних оброка конзумирају ван куће, па не чуди што ланци ресторана брзе хране тако добро послују. Осим тога, већина тинејџера избегава родитељску трпезу и зато што за столом обично морају да подносе извештај о томе шта су у школи учили, да ли су били пропитивани и како су урадили контролни задатак", шаљиво закључује др Валентина Грегурић.

Прелиминарни подаци изведени из националног истраживања здравља становништва Србије, које су реализовали стручњаци Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" додуше говоре да у нашој земљи нема епидемије гојазних малишана, али да расте проценат дебелих тинејџера. Другим речима, када родитељи изгубе контролу над јеловником своје деце, а она се с породичне трпезе "преселе" у ресторане брзе хране, сказаљка на ваги почиње да расте.

Подаци из студије овог института, која је пре неколико година урађена под финансијским покровитељством УНИЦЕФ-а, показују да 14 одсто малишана предшколског узраста спада у категорију умерено до тешко гојазне деце. Међутим, оно што забрињава нутриционисте јесте структура јеловника наших малишана и тинејџера, која потврђује да они у потпуности одговарају опису "кока кола" генерације.

Ова студија такође је показала да трећина деце и тинејџера нема три дневна оброка, а довољно млека и млечних производа узима тек свако треће дете. Рибу никада не једе чак 60 одсто деце, иако би она требало да "плива" на породичној трпези најмање два пута недељно. Више од половине малишана и тинејџера не једе довољно воћа и поврћа, а управо оваква исхрана погодује настанку анемије, која малишане чини подложнијим оболевању од респираторних, вирусних и бактеријских инфекција и узрокује заостајање у расту и развоју.

Вирус гојазности хара и америчким континентом, а његове највеће жртве су деца, драматично апелују стручњаци америчког државног института за здравство. Они гојазност малишана проглашавају за националну епидемију и упозоравају да чак трећина деце и тинејџера има прекомерну тежину.

А најновија "муниција" у борби против гојазности малишана је најављена забрана продаје тзв. брзе хране – хамбургера, чипсева и слаткиша у школским ресторанима и аутоматима за храну. Подсећања ради, пре тачно годину дана највећи светски произвођачи газираних пића – компаније "Швепс", "Кока Кола" и "Пепси" постигле су договор о уклањању безалкохолних газираних напитака из школских аутомата. Протеривању лименки из ђачких клупа у највећој мери кумовали су резултати националних истраживања која су установила да деца која пију само једну конзерву газираног пића дневно, годишње добијају чак – шест килограма више. А гојазна деца су изложена двоструко већем ризику од развоја срчаних обољења, дијабетеса, рака, и артритиса.