Фејсбук побеђује, политичари губе

Специјално за „Политику”

У суштини, садашњи догађаји у Бразилу збуњују све посматраче. На крају крајева, општа ситуација у земљи није тако лоша. На пример, извештаји кажу да је незапослених у мају било 5,8 одсто, а у појединим градовима и мање од 5 одсто. Је ли то лоше? Истог месеца, незапосленост је у САД износила 7,6 %, у Италији 12 %, у Шпанији око 27 %.

Многима је јасно да јавне манифестације у Бразилу имају заједничког са актуелним побунама у земљама као што су Египат, Тунис и Турска. Иако постоје многе разлике између Бразила и ових држава, свуда су окупљања вршена преко друштвених мрежа, посебно Фејсбука. Са друге стране, исте друштвене мреже биле су веома важне за изборе у САД, па чак и за изборе у Бразилу у овом столећу.

Дакле, изгледа да смо сведоци опште неусклађености између политичког, „аналогног” света, и друштвеног, „дигиталног”. Мало је тога јасно у вези са демонстрацијама у Бразилу, али једна од сигурних последица је огроман губитак угледа политичара, у целини.

Неки сматрају да је у питању општа криза савременог система политичког репрезентовања. То свакако није добро, али се бар показало да бразилска демократија није у озбиљној опасности да пропадне. Сви коментатори траже институционална решења кризе и размишљају о њеним евентуалним утицајима на федералне и државне изборе идуће године; нико не жели ни да говори о могућности државног удара.

Председница Дилма Русеф је – под притиском – покушала да преузме иницијативу у следу догађаја. Предложила је да се одговорност за социјалне проблеме подели са властима у државним и градским управама (већина припада другим партијама). Лансирала је и идеју плебисцита о конституисању посебног тела за одлучивање о давно захтеваним политичким реформама (које Конгрес није могао да усвоји нормалним процедурама, због уобичајених појединачних интереса). У правном смислу идеја та може да буде дискутабилна, али нешто треба да се учини да се превазиђе криза (лично сматрам да је боља правно сумњива реформа него трајни политички и друштвени неред).

И ова њена идеја, као и све раније, наишла је на много критика, али је бар покренула дебату у Парламенту и убрзо се појавио нови предлог. Председница ће тражити од Конгреса да распише плебисцит о појединачним елементима политичких реформи, као што су финансирање политичких кампања (јавно или приватно), систем избора за Сенат и за заменика већа, и друга. Хајде да видимо шта ће да се догађа.

Маркос Роланд

Крај

-----------------------------------------------------------

 „Глобо” телевизија – од критичара до мете

Важну улогу у демонстрацијама имала је моћна бразилска „Глобо” телевизија, најпре против демонстраната, а затим на њиховој страни. Ове недеље су демонстранти стигли и пред врата „Глобо” телевизије, чији су интереси сукобљени између подршке Светском првенству 2014, због високих прихода од преноса, и критике садашње политичке гарнитуре.

Најновији удар на „Глобо” је отварање афере у вези са телевизијским преносима Светског првенства у фудбалу, 2002. Према писању новина у Сао Паолу, „Глобо” је тада кажњен са 125 милиона долара због утаје пореза на приход, а у међувремену је дуг достигао више од 300 милиона долара.