Fejsbuk pobeđuje, političari gube

Specijalno za „Politiku”

U suštini, sadašnji događaji u Brazilu zbunjuju sve posmatrače. Na kraju krajeva, opšta situacija u zemlji nije tako loša. Na primer, izveštaji kažu da je nezaposlenih u maju bilo 5,8 odsto, a u pojedinim gradovima i manje od 5 odsto. Je li to loše? Istog meseca, nezaposlenost je u SAD iznosila 7,6 %, u Italiji 12 %, u Španiji oko 27 %.

Mnogima je jasno da javne manifestacije u Brazilu imaju zajedničkog sa aktuelnim pobunama u zemljama kao što su Egipat, Tunis i Turska. Iako postoje mnoge razlike između Brazila i ovih država, svuda su okupljanja vršena preko društvenih mreža, posebno Fejsbuka. Sa druge strane, iste društvene mreže bile su veoma važne za izbore u SAD, pa čak i za izbore u Brazilu u ovom stoleću.

Dakle, izgleda da smo svedoci opšte neusklađenosti između političkog, „analognog” sveta, i društvenog, „digitalnog”. Malo je toga jasno u vezi sa demonstracijama u Brazilu, ali jedna od sigurnih posledica je ogroman gubitak ugleda političara, u celini.

Neki smatraju da je u pitanju opšta kriza savremenog sistema političkog reprezentovanja. To svakako nije dobro, ali se bar pokazalo da brazilska demokratija nije u ozbiljnoj opasnosti da propadne. Svi komentatori traže institucionalna rešenja krize i razmišljaju o njenim eventualnim uticajima na federalne i državne izbore iduće godine; niko ne želi ni da govori o mogućnosti državnog udara.

Predsednica Dilma Rusef je – pod pritiskom – pokušala da preuzme inicijativu u sledu događaja. Predložila je da se odgovornost za socijalne probleme podeli sa vlastima u državnim i gradskim upravama (većina pripada drugim partijama). Lansirala je i ideju plebiscita o konstituisanju posebnog tela za odlučivanje o davno zahtevanim političkim reformama (koje Kongres nije mogao da usvoji normalnim procedurama, zbog uobičajenih pojedinačnih interesa). U pravnom smislu ideja ta može da bude diskutabilna, ali nešto treba da se učini da se prevaziđe kriza (lično smatram da je bolja pravno sumnjiva reforma nego trajni politički i društveni nered).

I ova njena ideja, kao i sve ranije, naišla je na mnogo kritika, ali je bar pokrenula debatu u Parlamentu i ubrzo se pojavio novi predlog. Predsednica će tražiti od Kongresa da raspiše plebiscit o pojedinačnim elementima političkih reformi, kao što su finansiranje političkih kampanja (javno ili privatno), sistem izbora za Senat i za zamenika veća, i druga. Hajde da vidimo šta će da se događa.

Markos Roland

Kraj

-----------------------------------------------------------

 „Globo” televizija – od kritičara do mete

Važnu ulogu u demonstracijama imala je moćna brazilska „Globo” televizija, najpre protiv demonstranata, a zatim na njihovoj strani. Ove nedelje su demonstranti stigli i pred vrata „Globo” televizije, čiji su interesi sukobljeni između podrške Svetskom prvenstvu 2014, zbog visokih prihoda od prenosa, i kritike sadašnje političke garniture.

Najnoviji udar na „Globo” je otvaranje afere u vezi sa televizijskim prenosima Svetskog prvenstva u fudbalu, 2002. Prema pisanju novina u Sao Paolu, „Globo” je tada kažnjen sa 125 miliona dolara zbog utaje poreza na prihod, a u međuvremenu je dug dostigao više od 300 miliona dolara.