Топом на врапце

Ових дана београдска тржишна инспекција похвалила се како је од 16 продаваца на београдским улицама за само два дана одузела текстилну робу вредну око 200.000 динара. Успех вредан пажње у "сузбијању недозвољене уличне продаје", уз обећање да ће "протеривање уличних продаваца без дозволе за рад трајати континуирано" и да ће контроле бити "ненајављене и у различитим временским интервалима". Да није реч о раду државних чиновника и најочитијим примерима сивог тржишта текстила, све би се свело на правила из класичних дечјих игра "мачке и миша" или "лопова и жандарма". Једни ће бити несташни и злочести, а други ће их јурити и "приводити закону". И тако све у круг.

Оваква вест једног државног органа, каква је по слову закона тржишна инспекција, у којој се саопштава да је одузела робу вредну око 2.500 евра ни по чему, у озбиљној држави, не би завредела јавно објављивање ни по ком основу. Чак ни у државној новинској агенцији. Не само због готово занемарљиве суме, већ и због размера уочене појаве.

Вест пада у време веома подгрејане, а неки кажу и задоцнеле, расправе о шверцу цигарета минуле деценије и њеним најистакнутијим протагонистима. О оним другим, који се обогатише на нафти, оружју, лековима, дрогама или некој мање опасној али уносној роби, као што су кућна хемија или делови за аутомобиле, можда неком другом згодом. Када се то неком учини згодно.

Нико не спори, и у томе ова објављена агенцијска вест има донекле смисла, потребу да се држава Србија институционално (из)бори са шверцерима свих боја и опредељења. То јој је, коначно, и посао. Не само да своје грађане заштити од лоше и опасне робе по багателним ценама већ и да државну касу одбрани од разних бочних и подземних удара.

Питање је, међутим, много дубље. Због чега та иста држава јури по улицама главног града препродавце крпица из Кине, Турске или Румуније, а то не учини на граници. Када контејнери или шлепери са шверцованом робом једном уђу на наше тржиште без одговарајуће царинске и друге контроле – спаса нема. Морају на улицу или испод тезге.

Ако је своју одлучност да се избори са шверцом успешно демонстрирала у примерима са акцизном робом, нафтом, цигаретама или алкохолом, зашто не и са текстилом. По многим мериторним проценама, нашим тржиштем текстила и обуће се "ваља" од 30 до 40 одсто робе из шверца вредног неколико милијарди евра. Да не буде забуне. Доста робе није само увозног порекла, већ и домаћег – из шупа и подрума "мини Манчестера" од Новог Пазара до Суботице, али и саме околине Београда. Панчева на пример.