Ново проширење ЕУ не очекује се пре 2020.

Од нашег специјалног извештача

Брисел – Чињеница да је Немачка оставила могућност да преговори Србије о приступању ЕУ не почну до краја јануара 2014, уколико се до децембра у потпуности не примене сви споразуми Београда и Приштине, за аналитичаре је својеврсно разочарање, јер је, како кажу, требало дати неупитан подстрек Србији. Према оцени британског стручњака за међународне односе Џејмса Кер-Линдзија, много посматрача било је изненађено и разочарано начином на који се Немачка понашала.

„На њено понашање је утицало неколико фактора. Делом је реч о имплементацији. Наравно, свако жели да буде сигуран да се примењују различити споразуми постигнути између Београда и Приштине. Међутим, придруживање ЕУ такође подразумева и препознавање позитивних корака који су већ предузети. То је процес услова и награда”, каже за „Политику” Кер-Линдзи. „У овом случају, чини се да постоји веома мало воље немачких парламентараца да заиста признају огромне промене које су се већ догодиле и да Србији дају конкретан датум. То је свакако за жаљење.”

Овај стручњак, који је виши научни сарадник на Лондонској школи економије и политичких наука, сматра да је чврст став Немаца био разочаравајући и због тога што уопште није било неопходно тако поступати.

„Чињеница је да почетак преговора није последња шанса да се заустави приступање неке земље уколико постоји било какав покушај да се поништи било који споразум до којег се дошло. Као што смо видели са Турском, преговори о специфичним поглављима могу бити одложени и из политичких разлога који нису у вези са конкретним поглављем. Исто се могло применити и на Србију. Ово је било време да се пажња усмери на велике кораке унапред, који су учињени”, каже Кер-Линдзи и додаје да је такође јасно и да су на такву одлуку Берлина утицали већи проблеми.

Он додаје да је очигледно да постоји дубока забринутост у Немачкој због начина на који се ЕУ развија.

„Многи људи у Европи, посебно они који су традиционално заступали јачу политичку интеграцију, заиста верују да је важно да се прво ЕУ ’поправи’, пре него што прими још чланова, посебно чланова који долазе из, како се сматра, ’проблематичних области’”, каже он. „Проширење ових дана није популарна тема.”

На питање да ли демохришћани Ангеле Меркел заправо желе да реализују стару идеју да после приjема Хрватске наступи „консолидуjућа фаза у проширењу EУ”, све док ЕУ не обнови своје „апсорпционе моћи”, стручњак фондације „Карнеги Европа” Штефан Лене каже да је код Немачке свакако присутна добра мера замора од проширења.

„Истовремено, Немачка све више преузима водећу улогу у балканској политици, тако да је била веома активна у дијалогу Србије и Косова. Берлин савршено добро зна да је проширење и даље најважнији извор утицаја ЕУ и због тога ће одржавати конструктиван став (када је у питању проширење)”, каже за „Политику” Лене и додаје да је сада апсолутни приоритет Немачке и многих других држава чланица превазилажење садашње финансијске и економске кризе. „Будући да се даље приступање Европској унији не очекује пре 2020, мало је вероватно да ће проширење добити на замаху.”

Овај некадашњи специјални изасланик за Балкан бившег високог представника ЕУ Хавијера Солане истиче да је у ЕУ данас централни проблем то што решавање кризе захтева дубљу интеграцију и каже да криза уједно производи све веће поделе и смањење поверења међу државама чланицама.

„Због тога предузимање неопходних корака постаје све теже и теже. Нико досад није пронашао добар начин да реши овај проблем”, каже Лене.

Велику дебату о „будућности Европе”, према оцени Кер-Линдзија, неопходно је сагледати и у односу на то да је „Берлин сада постао центар моћи у ЕУ, на начин који нико није могао да замисли пре само пет година”.

„То значи да су немачки ставови много важнији када је питање који ће општи смер да заузме Европска унија. Немачки нарастајући скептицизам према проширењу стога има много већи утицај него у прошлости”, каже Кер-Линдзи и додаје да су краткорочно те бриге увећане чињеницом да Немачкој у септембру предстоје парламентарни избори. „Политичари због тога ’играју’ тако да буду ’безбедни’ код своје домаће публике. У том смислу, ако је то нека утеха за људе у Србији, постоји читав низ европских политика широм ЕУ које су сада заустављене само због немачке унутрашње политике.”

Осим тога, велики значај за брзину европских интеграција Србије имаће и то да ли ће Хрватска у првим годинама свог чланства у ЕУ бити успешна у економском и политичком усклађивању са старим чланицама. Према оцени аналитичара, као што је проблем са корупцијом у Румунији и Бугарској утицао да потом ЕУ од Хрватске захтева стриктније испуњавање услова у овој области, тако ће и евентуални неуспех Хрватске у некој области утицати да старе чланице ЕУ имају знатно мање воље за даље проширење ЕУ.