Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прохујала „златна времена” малине

Прохујала „златна времена” малине
Миломир Стојић у свом малињаку (Фото С. Јовичић)

Миросаљци код Ариља – У најроднијем малињаку, у брдима Миросаљаца, код светског рекордера Миломира Стојића, повијају се засади под руменим плодовима малине. Бере је ових дана код тог газде 54 берача сезонца, а и цела његова породица има посла преко главе док траје берба.

Стојић је, иначе, знан као мајстор без премца за малину: у овом малињаку (око 3,5 ха) пре четири-пет година принос сорте виламет био је изузетних 30 тона по хектару. Тај резултат, овде остварен па поновљен, сматра се незваничним светским рекордом.

Има ли рекорда овог лета, питамо Миломира у краткој паузи његове целодневне ужурбаности. – Нема, ни изблиза. Род малине је слабији за трећину, износи око 20 тона по хектару. Минула сушна година и хладно пролеће допринели су томе. Али, квалитет је доста добар, нарочито виламета, док је плод микера нешто ситнији. Већ је, ево, обрано две трећине виламета и половина микера. Добро је, не жалим се – одговара малинар рекордер.

Пуне три деценије Миломир Стојић се бави малинарством. Увек је неуморно радио и тражио начине да повећа приносе. Малинарио је и у „златним временима“ овог воћа током осамдесетих, упамтио и неповољне године, муке око цене. Захваљујући, како објашњава, великом раду, улагањима, примени знања, а пре свега великој љубави према овом послу досегао је врх. Искуство му каже да су „златна времена“ малине заувек прохујала: малинари никад више неће моћи да зараде веће паре, јер кад овог воћа има у понуди онда је јефтино, а кад слабо роди, као ове године, нема довољних количина и узалуд јој је цена висока.

– Како која година, све више је неизвесности, а мање зараде у малинарској производњи. Разлог је неумереност: незајажљиви су и произвођачи и откупљивачи. Први би да цена расте што више без обзира да ли је то реално, други да малина коју откупљују буде испод цене. Овог лета, при слабом роду, килограм се у откупу плаћа око 200 динара, што, реално, можда за двадесетак динара може навише. А држава, како чујем, ове године најављује да би помогла њену продају. Ех, кад малине мало има онда и стара баба може да је прода. А где је држава била кад смо је имали у вишку, непродату у складиштима. Тада је ћутала, није хтела да се меша – наглас размишља Стојић.

Овај малинар у својој хладњачи са 50 тона складишног капацитета замрзава и чува свој род, па га не дотичу летња варирања откупних цена. Малину продаје у оном периоду године кад је скупља. А однедавно, уз најроднији малињак виламета и микера, Миломир сади на три хектара и јесењу сорту малине полка. Током августа почиње берба, трајаће све до децембра. Биће из Миросаљаца свеже малине и кад захладни.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.