Prohujala „zlatna vremena” maline

Mirosaljci kod Arilja – U najrodnijem malinjaku, u brdima Mirosaljaca, kod svetskog rekordera Milomira Stojića, povijaju se zasadi pod rumenim plodovima maline. Bere je ovih dana kod tog gazde 54 berača sezonca, a i cela njegova porodica ima posla preko glave dok traje berba.

Stojić je, inače, znan kao majstor bez premca za malinu: u ovom malinjaku (oko 3,5 ha) pre četiri-pet godina prinos sorte vilamet bio je izuzetnih 30 tona po hektaru. Taj rezultat, ovde ostvaren pa ponovljen, smatra se nezvaničnim svetskim rekordom.

Ima li rekorda ovog leta, pitamo Milomira u kratkoj pauzi njegove celodnevne užurbanosti. – Nema, ni izbliza. Rod maline je slabiji za trećinu, iznosi oko 20 tona po hektaru. Minula sušna godina i hladno proleće doprineli su tome. Ali, kvalitet je dosta dobar, naročito vilameta, dok je plod mikera nešto sitniji. Već je, evo, obrano dve trećine vilameta i polovina mikera. Dobro je, ne žalim se – odgovara malinar rekorder.

Pune tri decenije Milomir Stojić se bavi malinarstvom. Uvek je neumorno radio i tražio načine da poveća prinose. Malinario je i u „zlatnim vremenima“ ovog voća tokom osamdesetih, upamtio i nepovoljne godine, muke oko cene. Zahvaljujući, kako objašnjava, velikom radu, ulaganjima, primeni znanja, a pre svega velikoj ljubavi prema ovom poslu dosegao je vrh. Iskustvo mu kaže da su „zlatna vremena“ maline zauvek prohujala: malinari nikad više neće moći da zarade veće pare, jer kad ovog voća ima u ponudi onda je jeftino, a kad slabo rodi, kao ove godine, nema dovoljnih količina i uzalud joj je cena visoka.

– Kako koja godina, sve više je neizvesnosti, a manje zarade u malinarskoj proizvodnji. Razlog je neumerenost: nezajažljivi su i proizvođači i otkupljivači. Prvi bi da cena raste što više bez obzira da li je to realno, drugi da malina koju otkupljuju bude ispod cene. Ovog leta, pri slabom rodu, kilogram se u otkupu plaća oko 200 dinara, što, realno, možda za dvadesetak dinara može naviše. A država, kako čujem, ove godine najavljuje da bi pomogla njenu prodaju. Eh, kad maline malo ima onda i stara baba može da je proda. A gde je država bila kad smo je imali u višku, neprodatu u skladištima. Tada je ćutala, nije htela da se meša – naglas razmišlja Stojić.

Ovaj malinar u svojoj hladnjači sa 50 tona skladišnog kapaciteta zamrzava i čuva svoj rod, pa ga ne dotiču letnja variranja otkupnih cena. Malinu prodaje u onom periodu godine kad je skuplja. A odnedavno, uz najrodniji malinjak vilameta i mikera, Milomir sadi na tri hektara i jesenju sortu maline polka. Tokom avgusta počinje berba, trajaće sve do decembra. Biće iz Mirosaljaca sveže maline i kad zahladni.