(Не)заштићени новинари

Један предлог, потекао из УНС-а, да и заслужни новинари добију националну пензију, ни у самој бранши није наишао на опште одобравање, а на површину је избацио све оно са чим "седмa силa" већ годинама, блаћена и оспоравана, не може да се избори.

Нино Брајовић, председник УНС-а каже да договор о националним пензијама иде тешко, јер су за НУНС спорни критеријуми. Tо иде тешко јер је новинарство јавни посао у коме има много сујете и гордости. "Новинарство је занат, али и нека врста уметности, па би један број новинара на овај начин могао имати друштвено признање. Националне пензије нису суштинско питање, али је то верификовање животног пројекта. Добитници награда за животно дело би можда могли конкурисати за националну пензију, али не по аутоматизму. Истина је да су неки новинари били друштвено-политички радници, и да су неки то и данас, па јавност о њима заузима мишљење. Али није добар ни сваки новинар који критикује власт, мада новинар мора да буде критички део јавности да би био новинар."

Ко би у нашим условима одређивао ко ће добити националну пензију, пита се Надежда Гаће, председница НУНС-а. "Да ли би то био неко с ким седиш у кафани или неко ко је близак власти. На Западу се добија награда за животно дело, али не и национална пензија или бенефицирани радни стаж. Код нас би требало основати фонд за колеге који су отишли у пензију, али не могу да живе од ње. НУНС за то за сада нема новца. Требало би основати и фонд за стипендирање младих колега како би путовали и видели да је новинарство угледна професија на Западу".

Гаће сматра да је најважније решити лош материјални положај новинара. "То мора да реши држава, односно она мора да подигне професију. Ми настојимо да вршимо притисак, као што то радимо када су у питању убиства наших колега или претње смрћу. Требало би направити национални колективни уговор за новинаре, а онда свака редакција на основу њега мора да има свој колективни уговор. Плате новинара морале би бити тако добре да не размишљају ни о националним пензијама ни о бенефицираном радном стажу, јер тешко би било направити разлику између тешких и лаких послова у новинарству Својом платом новинар би требало да плати додатно осигурање како се то ради у иностранству. Послодавце треба натерати и да новинари користе додатни зимски одмор", предлаже Гаће.

Због страха од старости и болести и новинари у Европи, који имају добре плате, уплаћују додатно за пензију. У Словенији неки новинари уплаћују новац у три различита фонда, а понекад и у иностране, а новинарска удружења притискају државу да им повећа примања.

Председница НУНС-а каже да новинари морају бити свесни да су актери свог доброг статуса. "Не позивам никога на побуну, али Словенци су се изборили за такав статус, а Хрвати су на том путу. Они су против националних пензија и бенефицираног радног стажа, јер хоће дуже да раде пошто се у Европи продужава радни стаж. Хоће да из активног рада себи обезбеде бољу пензију."

Али, запело је већ на првом кораку. Нино Брајовић каже: "Нацрт националног колективног уговора за новинаре је направљен, али га послодавци не прихватају, само десетак новинских кућа има колективне уговоре. Од земаља у окружењу то је успело само у Словенији. Тако би држава могла да створи амбијент и да кажњава послодавце за рад на црно. Али, ово је тек почетак синдикалне борбе". Зато је код нас на стотине хонорараца у робовском положају, а плате запослених јесу озбиљно питање за синдикате који још не знају како да нађу добар одговор на њега.

Брајовић зна да новинари ни у свету немају бенефицирани радни стаж, али каже да националне пензије постоје. "То пре свега важи за слободне професије које немају материјалну сатисфакцију и систематски немају добар основ за пензију. Код нас мали број људи има националну пензију, али ако будемо упорни то ће заживети."