Девет рођенданских торти годишње

Врњачка Бања – Свако јутро пре седам часова испред породичне куће у Врњачкој улици Небојша Ристић "пали" старог белог "југа". Потом у ауто, један за другим, улазе Иван (12), Никола (10), Петар (7), Павле (6), Бранко (5) и Сара (4). "Породични караван" који тутњи низ улицу погледом прати мама Јасминка, док у кревету још спавају трогодишња Тамара, Лука, који има само годину и по дана, и шестомесечни Марко. Тако почиње сваки радни дан ове једанаесточлане породице.

– Ивана, Николу и Петра возим у школу, а Павла, Бранка и Сару у обданиште. Затим одлазим на посао. Супруга са најмлађима остаје у кући. У повратку, их све поново покупим и заједно се вратимо кући. У том смислу ми је исто, имао једно или деветоро деце – објашњава отац.

Кад су се пре 13 година венчали, Јасминка и Небојша нису ни слутили да ће њихова породица имати 11 чланова. После Ивановог рођења, одлучили су – "где је једно ту је и друго". Касније су ово правило примењивали сваки пут кад је кућом "одзвонио" плач новорођенчета. И данас, пола у шали, пола озбиљно, кажу да, кад се спомене проширење породице, важи исти принцип. Јасминка признаје да не разуме жене које под изговором да граде каријеру одбијају да заснују породицу.

– Није ту реч о каријери, већ о себичности. Данас су себичне, а једног дана ће бити усамљене – убеђена је Јасминка, која свакодневно кува по три оброка за 11 чланова, годишње прави девет рођенданских торти, са својим малишанима  "прележи" све дечје болести, "одболује" израстање првог зубића, али и испадање млечних зуба. Из године у годину, како кажу родитељи, све им то много лакше пада.

– Пре неки дан Петар је отишао на фудбал. На капији се појавио после неколико минута. У једној руци носио је лопту, а у другој свој први извађени млечни зуб – присећао се Небојша.

Кад их пријатељи питају како све то постижу, родитељи одговарају да им физички није тешко, али да је психички све то велики притисак.

– Најчешће их све одједном интересује иста ствар. И кад навале сви истовремено да питају, онда је немогуће удовољити им у том тренутку. А физички, није тешко. Ови старији већ помажу. Сада можемо и увече да изађемо и да њима оставимо млађе чланове породице на чување. Чак и Тамара, која има три године, хоће да помогне и понекад узме флашицу да нахрани бебе. Добро је то што они у том смислу опонашају једни друге – каже мајка и додаје да је и беба мирна и да плаче само када је гладна.

Месечни приходи породице Ристић, заједно са дечјим додацима, износе око 40.000 динара. Небојша каже да се врло ретко задужују, а кредитне картице користе само за куповину беле технике или крупнијих ствари. Никада за храну. У "дозвољени минус" на текућем рачуну врло ретко улазе. Рационално трошење новца, каже Небојша, Јасминкина је заслуга. Она објашњава да је смислила најбољи метод уштеде. У куповину иду једном месечно и једном недељно.

– Дневних куповина готово и да нема. Купује се само хлеб. Не идем у радњу, јер бих увек купила још нешто. Зато деца иду по хлеб – открила је свој рецепт за рационално трошење новца Јасминка, чувар породичне касе.