Devet rođendanskih torti godišnje

Vrnjačka Banja – Svako jutro pre sedam časova ispred porodične kuće u Vrnjačkoj ulici Nebojša Ristić "pali" starog belog "juga". Potom u auto, jedan za drugim, ulaze Ivan (12), Nikola (10), Petar (7), Pavle (6), Branko (5) i Sara (4). "Porodični karavan" koji tutnji niz ulicu pogledom prati mama Jasminka, dok u krevetu još spavaju trogodišnja Tamara, Luka, koji ima samo godinu i po dana, i šestomesečni Marko. Tako počinje svaki radni dan ove jedanaestočlane porodice.

– Ivana, Nikolu i Petra vozim u školu, a Pavla, Branka i Saru u obdanište. Zatim odlazim na posao. Supruga sa najmlađima ostaje u kući. U povratku, ih sve ponovo pokupim i zajedno se vratimo kući. U tom smislu mi je isto, imao jedno ili devetoro dece – objašnjava otac.

Kad su se pre 13 godina venčali, Jasminka i Nebojša nisu ni slutili da će njihova porodica imati 11 članova. Posle Ivanovog rođenja, odlučili su – "gde je jedno tu je i drugo". Kasnije su ovo pravilo primenjivali svaki put kad je kućom "odzvonio" plač novorođenčeta. I danas, pola u šali, pola ozbiljno, kažu da, kad se spomene proširenje porodice, važi isti princip. Jasminka priznaje da ne razume žene koje pod izgovorom da grade karijeru odbijaju da zasnuju porodicu.

– Nije tu reč o karijeri, već o sebičnosti. Danas su sebične, a jednog dana će biti usamljene – ubeđena je Jasminka, koja svakodnevno kuva po tri obroka za 11 članova, godišnje pravi devet rođendanskih torti, sa svojim mališanima  "preleži" sve dečje bolesti, "odboluje" izrastanje prvog zubića, ali i ispadanje mlečnih zuba. Iz godine u godinu, kako kažu roditelji, sve im to mnogo lakše pada.

– Pre neki dan Petar je otišao na fudbal. Na kapiji se pojavio posle nekoliko minuta. U jednoj ruci nosio je loptu, a u drugoj svoj prvi izvađeni mlečni zub – prisećao se Nebojša.

Kad ih prijatelji pitaju kako sve to postižu, roditelji odgovaraju da im fizički nije teško, ali da je psihički sve to veliki pritisak.

– Najčešće ih sve odjednom interesuje ista stvar. I kad navale svi istovremeno da pitaju, onda je nemoguće udovoljiti im u tom trenutku. A fizički, nije teško. Ovi stariji već pomažu. Sada možemo i uveče da izađemo i da njima ostavimo mlađe članove porodice na čuvanje. Čak i Tamara, koja ima tri godine, hoće da pomogne i ponekad uzme flašicu da nahrani bebe. Dobro je to što oni u tom smislu oponašaju jedni druge – kaže majka i dodaje da je i beba mirna i da plače samo kada je gladna.

Mesečni prihodi porodice Ristić, zajedno sa dečjim dodacima, iznose oko 40.000 dinara. Nebojša kaže da se vrlo retko zadužuju, a kreditne kartice koriste samo za kupovinu bele tehnike ili krupnijih stvari. Nikada za hranu. U "dozvoljeni minus" na tekućem računu vrlo retko ulaze. Racionalno trošenje novca, kaže Nebojša, Jasminkina je zasluga. Ona objašnjava da je smislila najbolji metod uštede. U kupovinu idu jednom mesečno i jednom nedeljno.

– Dnevnih kupovina gotovo i da nema. Kupuje se samo hleb. Ne idem u radnju, jer bih uvek kupila još nešto. Zato deca idu po hleb – otkrila je svoj recept za racionalno trošenje novca Jasminka, čuvar porodične kase.