Итихад или Етихад

Ових дана много се пише и говори о авио-компанији из Уједињених Арапских Емирата која би могла да купи нашу компанију „Јат ервејз”. И скоро сви медији њено име преносе погрешно. Исписано на енглеском име компаније је Etihad, а у нашој транскрипцији је Итихад, што на арапском значи унија, заједница, федерација.

Професор Катедре за оријенталистику Филолошког факултета у Београду Дарко Танасковић потврдио нам је да је једино исправно Итихад и да Арапи намерно пишу Etihad да би се правилно читало Итихад, јер када би написали Itihad онда би се морало читати Ајтихад, што и на арапском и на енглеском језику не значи ништа.

„Политика“ се труди да текстови који се у њој објављују буду у духу српског језика и правописне норме. Када имамо недоумице, саветујемо се и питамо наше лингвисте за савет.

Број читалаца који нам се јављају са примедбом да се тако не пише и не говори у другим медијима наводи нас на закључак да је у српској штампи и електронским медијима поштовање језичке норме постало пре изузетак него правило.

Наши читаоци су навикли да „Политика” доследно (уз све грешке које и сами ненамерно правимо) примењује српску језичку норму. Тако, на пример, једини исправно преносимо име високог чиновника ЕУ – Херман ван Ромпај, што је такође резултат договора са људима са надлежне катедре Филолошког факултета и њихове добре воље да нам помогну.

Доследно транскрибујемо и италијанске, шпанске, француске, немачке, скандинавске, енглеске... називе и имена (Лече, Чинечита, Мигел, Манча, Тулуза, Петен, Роден, Енен, Маутхаузен, Оберстдорф, Ал Пачино, Мердок, Страјсенд, Садеби, Ендру...) и одговарамо својим читаоцима. Признајемо им учињене грешке али и разуверавамо када они греше, упућујемо их на литературу и стручњаке за поједине области.

Својевремено смо основали Језички савет „Политике”, чији су чланови наши познати и признати стручњаци. Њихов је задатак да нам укажу на неправилности и предложе исправна решења. Нагли развој електронских медија омогућио је велики продор англицизама тако да смо добили нови термин, англосрпски језик, који је први употребио и критиковао у својим научним радовима наш познати англиста Твртко Прћић, а ми смо му се придружили.

Будући да је језик жив и да је подложан променама, трудимо се да оне буду у духу нашега језика на основама које су нам оставили наши најбољи писци попут Вука Караџића, Боре Станковића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бранка Ћопића, Добрице Ћосића, Данила Киша, Горана Петровића... поштујући традицију, али и време у којем ми живимо и стварамо. Трудимо се да будемо хроничари свога времена и да то буде на корист свих оних који се служе добрим српским језиком без обзира на животно доба, читају нас и разумеју и млади и стари – и отворени смо за све добронамерне и благовремене примедбе.