Балкан као УН у малом

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. маја – Као македонски дипломата и интернационални бизнисмен, Срђан Керим (59) већ се прилично нагледао света али је сада добио прилику, која се ретко коме указује, да на свет гледа – с престижне глобалне функције. Ове недеље изабран је за председника 62. заседања Генералне скупштине Уједињених нација, где се представници свих држава окупљају у нади да могу да бар донекле побољшају међусобно разумевање и допринесу решавању све већег броја заједничких проблема.
На ту дужност изабран је једногласном подршком 192 чланице, као кандидат југоисточне Европе, региона који није баш познат по једногласности.

Једнодушности често нема ни у Светској организацији, па Керим каже како на место председавајућег Генералне скупштине долази из подручја које на, својеврстан начин, симболизује и глобална кретања.

"Балкан је као УН у микроиздању. У њему се прелама све о чему се расправља и одлучује у Светској организацији", каже Керим у разговору за наш лист, подразумевајући и тежње да и у локалним и општим кретањима, кооперација надвлада над конфронтацијама. И прецизира – да је Балкан, као средина испреплетаних многих нација и вера – "право место за дијалог цивилизација", идеала супротног тези Семјуела Хантингтона о "сукобу цивилизација".

Као директор за југоисточну Европу немачке медијске групације "Вестдојче алгемајне цајтунг" (WAZ), Керим је често путовао по региону, па каже да би му адреса, званично у Бечу, могла бити и – "авион, само не знам које ваздухопловне компаније". Пут га је, подсећа, водио свуда где су "фирме за које је задужен" – у Загреб, Будимпешту, Софију, Букурешт. И у Београд, где је председник Управног одбора "Политика новине и магазини д.о.о", где га чекају "састанци 18. и 19. јуна", што ће му бити и први долазак у Београд после избора на функцију у УН.

Настојаће, каже, да усклади све обавезе, а у Њујорку је већ, према процедури, почео припреме за нову дужност. Сачинио је "тим од 20 људи, од којих су петоро из Македоније, док су остали Европе, њеног истока и запада, Азије, Африке и Латинске Америке". Та "права интернационална екипа, већином састављена од млађих људи" помагаће му "у праћењу рада свих тела и тема УН"…

Место председавајућег Генералном скупштином види као "позицију на којој се мора трагати за консензусом и водити рачуна о части сваке државе чланице". Па наглашава: "Потпуно разумем и потребу и интерес свих земаља, поготову малих, да у Генералној скупштини дођу до изражаја, да се у њој осећају достојанствено и добро и трудићу се, колико год је у мојој моћи, да то и обезбедим".

Пред УН су и даље деликатни глобални задаци, а он би волео да се у његовом једногодишњем мандату, који преузима 18. септембра, постигне – "једногласност чланица о климатским променама, које су планетарни изазов са утицајем на укупну нашу егзистенцију".

Свестан је, такође, да моћ његове функције "није велика", али да су главни токови у УН "процеси, а не једнократни акти" при чему је дужност председника да "камен погура у правом правцу". Интереси чланица су у много чему "опречни а некад и у потпуном разлазу" па председавајући Генералне скупштине треба да испољи "умешност да се нађе заједнички именитељ".

Честитајући му на избору, генерални секретар УН Бан Ки-Мун је Керима представио као "искусног дипломату, плодног научника и успешног бизнисмена, који ће богатим искуством и талентом водити Генералну скупштину и учинити је ефикаснијом", у фази кад су УН "неопходне суштинске реформе". "Учинићу све да моје председавање буде што транспарентније" обећао је македонски дипломата, као други политичар с простора бивше Југославије који ступа на чело тог тела УН. Тачно пре три деценије је Генералном скупштином, њеним 32. заседањем председавао такође један Македонац – Лазар Мојсов, као представник СФРЈ.

Срђан Керим је у спољну политику "ушао" пре више од 30 година – у југословенској омладинској организацији, где је председавао комисијом за међународне односе… Године 2000. постао је помоћник министра иностраних послова и портпарол тог ресора СФРЈ све до њеног распада (2001), па министар спољних послова независне (БЈР) Македоније, њен амбасадор у УН, Немачкој и Швајцарској, а био је и заменик специјалног координатора Пакта стабилности за југоисточну Европу.