Balkan kao UN u malom

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. maja – Kao makedonski diplomata i internacionalni biznismen, Srđan Kerim (59) već se prilično nagledao sveta ali je sada dobio priliku, koja se retko kome ukazuje, da na svet gleda – s prestižne globalne funkcije. Ove nedelje izabran je za predsednika 62. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde se predstavnici svih država okupljaju u nadi da mogu da bar donekle poboljšaju međusobno razumevanje i doprinesu rešavanju sve većeg broja zajedničkih problema.
Na tu dužnost izabran je jednoglasnom podrškom 192 članice, kao kandidat jugoistočne Evrope, regiona koji nije baš poznat po jednoglasnosti.

Jednodušnosti često nema ni u Svetskoj organizaciji, pa Kerim kaže kako na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine dolazi iz područja koje na, svojevrstan način, simbolizuje i globalna kretanja.

"Balkan je kao UN u mikroizdanju. U njemu se prelama sve o čemu se raspravlja i odlučuje u Svetskoj organizaciji", kaže Kerim u razgovoru za naš list, podrazumevajući i težnje da i u lokalnim i opštim kretanjima, kooperacija nadvlada nad konfrontacijama. I precizira – da je Balkan, kao sredina isprepletanih mnogih nacija i vera – "pravo mesto za dijalog civilizacija", ideala suprotnog tezi Semjuela Hantingtona o "sukobu civilizacija".

Kao direktor za jugoistočnu Evropu nemačke medijske grupacije "Vestdojče algemajne cajtung" (WAZ), Kerim je često putovao po regionu, pa kaže da bi mu adresa, zvanično u Beču, mogla biti i – "avion, samo ne znam koje vazduhoplovne kompanije". Put ga je, podseća, vodio svuda gde su "firme za koje je zadužen" – u Zagreb, Budimpeštu, Sofiju, Bukurešt. I u Beograd, gde je predsednik Upravnog odbora "Politika novine i magazini d.o.o", gde ga čekaju "sastanci 18. i 19. juna", što će mu biti i prvi dolazak u Beograd posle izbora na funkciju u UN.

Nastojaće, kaže, da uskladi sve obaveze, a u Njujorku je već, prema proceduri, počeo pripreme za novu dužnost. Sačinio je "tim od 20 ljudi, od kojih su petoro iz Makedonije, dok su ostali Evrope, njenog istoka i zapada, Azije, Afrike i Latinske Amerike". Ta "prava internacionalna ekipa, većinom sastavljena od mlađih ljudi" pomagaće mu "u praćenju rada svih tela i tema UN"…

Mesto predsedavajućeg Generalnom skupštinom vidi kao "poziciju na kojoj se mora tragati za konsenzusom i voditi računa o časti svake države članice". Pa naglašava: "Potpuno razumem i potrebu i interes svih zemalja, pogotovu malih, da u Generalnoj skupštini dođu do izražaja, da se u njoj osećaju dostojanstveno i dobro i trudiću se, koliko god je u mojoj moći, da to i obezbedim".

Pred UN su i dalje delikatni globalni zadaci, a on bi voleo da se u njegovom jednogodišnjem mandatu, koji preuzima 18. septembra, postigne – "jednoglasnost članica o klimatskim promenama, koje su planetarni izazov sa uticajem na ukupnu našu egzistenciju".

Svestan je, takođe, da moć njegove funkcije "nije velika", ali da su glavni tokovi u UN "procesi, a ne jednokratni akti" pri čemu je dužnost predsednika da "kamen pogura u pravom pravcu". Interesi članica su u mnogo čemu "oprečni a nekad i u potpunom razlazu" pa predsedavajući Generalne skupštine treba da ispolji "umešnost da se nađe zajednički imenitelj".

Čestitajući mu na izboru, generalni sekretar UN Ban Ki-Mun je Kerima predstavio kao "iskusnog diplomatu, plodnog naučnika i uspešnog biznismena, koji će bogatim iskustvom i talentom voditi Generalnu skupštinu i učiniti je efikasnijom", u fazi kad su UN "neophodne suštinske reforme". "Učiniću sve da moje predsedavanje bude što transparentnije" obećao je makedonski diplomata, kao drugi političar s prostora bivše Jugoslavije koji stupa na čelo tog tela UN. Tačno pre tri decenije je Generalnom skupštinom, njenim 32. zasedanjem predsedavao takođe jedan Makedonac – Lazar Mojsov, kao predstavnik SFRJ.

Srđan Kerim je u spoljnu politiku "ušao" pre više od 30 godina – u jugoslovenskoj omladinskoj organizaciji, gde je predsedavao komisijom za međunarodne odnose… Godine 2000. postao je pomoćnik ministra inostranih poslova i portparol tog resora SFRJ sve do njenog raspada (2001), pa ministar spoljnih poslova nezavisne (BJR) Makedonije, njen ambasador u UN, Nemačkoj i Švajcarskoj, a bio je i zamenik specijalnog koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu.